Ристић: Нисмо ничији привјесак и никада нећемо ни бити!

Предсједник Републичке странке Српске (РСС) и посланик у Народној скупштини Републике Српске, Славенко Ристић, поручује да његова партија више није локална политичка прича, већ актер који жели активно да креира, а не само да подржава политике у Републици Српској.

Говорећи о свом политичком путу и односу са СНСД-ом, на чијој је листи изборио скупштински мандат, Ристић наглашава да је то била искрена политичка сарадња, али да то ни у ком случају не значи да је РСС било чији привјесак.

– Најискраније, ми нисмо ничији привјесак и никада нећемо ни бити. То је мој став. Наравно, ја сам и данас остао посланик у клубу СНСД. Тај мандат сам освојио прије четири године са неких десет хиљада гласова. У том тренутку смо већ имали формирану Републичку странку Српске, али смо били невидљива и мала, локална странка из Бијељине. Подржавали смо, наравно, ту политику, јер је СНСД као највећа политичка опција добро радио на међународном плану, на осигуравању стабилности Републике Српске и на њеном позиционирању и популарности у Русији, Кини, а посебно у Србији. Србија нам је веома битна. Ја сам тада прихватио да будем кандидат СНСД како бих стекао политичко искуство, подржао идеје за које сматрам да их треба подржати и, наравно, дигао свој глас за неке идеје које власт има. Нисмо увијек били истог мишљења и нећемо никада бити. То је, ваљда, нормално и природно. Нисам дошао тамо да дижем три или два прста, него да размишљам својом главом и покушам да помогнем. Те године СНСД је помогао нама, Републичкој странци Српске, конкретно мени, јер су ме ставили на листу. Али смо ми то узвратили. Послије четири године, Славенко Ристић и Републичка странка Српске више нису локална прича. Имамо 36 градских одбора и не желимо само да учествујемо у политици – желимо да креирамо своју политику. Желимо да дамо шансу неким новим људима и новим политикама, а резултати свега тога треба да буду привреда и економија – истиче Ристић.

Осврћући се на честе спекулације и оптужбе да је он „Додиков човјек за специјалне задатке“ у Семберији, Ристић уз дозу хумора одговара:

– Ја сигурно нисам Додиков специјални агент. Ја и Додик смо пријатељи и прије политике, већ десет година. Али одаћу Вам једну тајну – ја стварно јесам специјални агент. Само Вам не могу открити за кога радим. То можемо у четири ока, али то не би било добро за Вас, пошто бих Вас послије тога морао ликвидирати.

У вези са питањима о могућем сукобу интереса, с обзиром на то да успешно води компаније попут ТРБ-а и Елвака у намјенској индустрији, Ристић одлучно одбацује тврдње да у политику улази ради осигуравања послова са државом.

– ТРБ не послује са државом. 99,9 одсто наших производа иде у иностранство. Нама је, заправо, МУП једини уговор који смо имали са државом. Али то је био уговор о пословно-техничкој сарадњи, гдје смо користили МУП као ресурс за тестирање и развој наших борбених возила. Нама Република Српска једноставно није тржиште. Ми смо компанија која има скоро хиљаду људи. Република Српска нема шта да понуди што би нама одговарало, јер ми на мјесечном нивоу имамо више милиона марака плата и доприноса. Тако да ни на који начин не зависимо од државних уговора и прилика. Ако имамо правну државу, онда се дозволе ваљда подразумевају. ТРБ је компанија која постоји више од 50 година. Мислим да је регистрована 1953. године. Такве компаније које послују у намјенској индустрији веома су регулисане, стратешки подржане од институција и веома су битне за одбрану. Тако да смо увијек имали добру сарадњу. Мислим да стратешки држава треба да улаже у развој нових производа. Ми имамо више од десет производа, тако да ТРБ апсолутно није угрожен. Ја сигурно нисам ушао у политику да бих штитио било какав интерес ТРБ. Интерес ТРБ је да извози у Емирате, Египат и друга тржишта. Могу да се похвалим са 15 свјетских тржишта на којима смо тренутно присутни и чињеницом да запошљавамо нове, младе људе – објашњава он.

Када је ријеч о политичким принципима и томе гдје се налазе „црвене линије“ преко којих РСС неће прећи, Ристић у у интервју за Српскаинфо поручује да странка не жели трговати својим ставовима.

– Нисмо се ми никада крили иза некога. Апсолутно нам то није у карактеру. У суштини, желимо да будемо дио рјешења, а никада дио проблема. Желимо да помогнемо Републици Српској и то је разлог због којег смо ушли у политику. Подржавамо СНСД у оној мјери у којој сматрамо да је та политика исправна. Једноставно, немамо право да заустављамо процесе који су већ започети. То нема везе са странкама. Када имате ситуацију у којој се геополитика у свијету промијенила, када се однос САД према Републици Српској промијенио, када данас све чешће и активније разговарамо са Србијом и када причамо са Русима, то јесте резултат одређене политике и ту стварно треба честитати СНСД. Једноставно би било неодговорно да зауставимо тај процес и да кренемо испочетка. Али желим конкретно да кажем шта ја не бих подржао. Негативна селекција је нешто са чим се никада нисам слагао. Мислим да политички плијен коалиционих партнера мора имати другачији приступ. Морамо имати најквалитетније и најбоље људе на функцијама. То је за нас црвена линија и такве ствари, у наредном мандату, под условом да га ја освојим, нећемо дозвољавати. Распродају јавних предузећа нећемо дозволити, апсолутно. Трудићемо се да криминал смањимо у максималној мјери. Мислићемо својом главом и креирати своју политику. То је наш циљ. Сарађиваћемо, да будем искрен, и са опозицијом, и са влашћу, и са свима, али ћемо једноставно имати своју политику и свој став.

Говорећи о конкретним економским мјерама које би предузео уколико РСС освоји значајну политичку моћ, Ристић ставља нагласак на реформу јавне управе, подршку младости и развој домаће привреде.

– Пољопривреда је веома значајан фактор и у њу треба улагати. Знате шта је овдје битно? Битна вам је енергија, битна вам је вода, битна вам је храна. Битно нам је и оружје. Улагао бих у знање. Смањио бих администрацију. Мислим да имамо доста простора да уштедимо и смањимо трошкове који су непотребни. Све те трошкове треба преусмјерити у стипендије, знање, младе људе и привреду, прије свега. Морамо доћи у ситуацију да привреда једноставно буде стуб развоја Републике Српске. Буџет то није. Морамо доћи до нових производа. Дакле, треба дати већу подршку пољопривреди, младим људима са идејама, омогућити им да се остваре, омогућити им праксу, омогућити им да самостално уђу у бизнис и да запошљавају људе. Држава мора бити гарант свега тога.

Ристић се такође осврнуо на спољнополитички баланс – однос према Западу, с једне стране, и заштиту виталних националних и економских интереса, с друге стране.

– Ми смо географски ту гдје јесмо. Нама је Запад тржиште и имамо територијални континуитет са Западом. Највећи дио извоза и свега што радимо јесте према Западу и обрнуто. Сулудо је игнорисати те чињенице. Наравно да желим да привучем стране инвеститоре, али оне који су добронамерни и који долазе овдје да инвестирају. Не волим инвеститоре који долазе да креирају политике, интерпретирају своје политике и преносе их овдје на Босну и Херцеговину. То није добро и то треба зауставити. Јер уз новац и инвестицију, ви купујете и политику, управо од тих инвеститора који нам долазе. Моја идеја је, кад већ причамо о инвеститорима, да прије свега причамо о домаћим инвеститорима. Они ће увијек бити ту са нама, неће отићи никада. Страни инвеститори ће донијети капитал, можда ће овдје нешто и урадити, али ће инсистирати на промјенама закона, на промјенама овим или оним. Фактички ће пренијети и преписати своју политику или политику својих матичних држава на наш примјер. Нико не прича довољно о томе шта ћемо урадити за домаће инвеститоре. Јер они новац који зараде не носе одавде. Они тај новац поново пласирају овдје, на тржиште Републике Српске. Тако да бих се ја максимално заузео за људе који инвестирају, који су наши домаћи, радни људи, који имају своје бизнисе и желе да граде и праве Републику Српску која би свима нама требало да буде љепша.

Објашњавајући начин на који то треба спровести у дело, Ристић закључује:

– Појачао бих субвенције. Имамо ИРБ, имамо Владу. Министарство за привреду треба да добије много, много значајнија средства, јер оно треба да почне конкретно да испуњава своју улогу, а то можете да радите само када имате средства. Република Српска је у прилици да се задужи. Није проблем задужити се. Проблем је задужити се када не знате шта ћете да радите са тим средствима. Ми имамо своје предности. Географски смо врло добро позиционирани. Имамо младост, имамо знање. И треба максимално водити рачуна о тим људима који овдје остају. То је окосница моје политике.