Quo vadis, Ћамиле?

Сакиб Махмуљин осуђен је правоснажно на 10 година за монструозне злочине над Србима у Возућој. Та срамотно мала казна постала је још срамотнија због чињенице да главосјеча и исламски терориста Сакиб Махмуљин није одслужио ни дан те казне. Наводно, отишао је на лијечење у Турску. Убијао је у име тзв. Републике БиХ, слушао је Алију Изетбеговића.

Атиф Дудаковић, командант тзв. Армије РБиХ, након година отезања коначно је оптужен за злочине над Србима на подручју западне Крајине. Пресуда се ни не назире, јер, ако је вјеровати адвокатима, он због здравља није у стању да се појави пред судом. Командовао је и убијао у име тзв. РБиХ. Био је одговоран Алији Изетбеговићу.

Међутим, никада од бошњачких политичара нисте могли чути да би они требали да се појаве пред судом или да се морају привести на издржавање казне затвора. Оне казне коју је изрекао Суд БиХ у чију непогрешивост се куну. Као што никада нисте могли чути било којег Србина да је због те двојице икада означио читаву ФБиХ као геноцидни или злочиначки ентитет, да је бошњачки народ нижа раса или да је читав одговоран за злочине које су чини појединци.

И Дураковић писао Хагу због Младића”

Е то лицемјерство, у пуном свом сјају, данас је показао потпредсједник Републике Српске Ћамил Дураковић.

Док упадљиво ћути већ годинама на чињеницу да Махмуљин никада није приведен правди и на одслужење казне, као и на то да Дудаковић није дочекао правду за жртве, тај полуписмени политичар којем се очигледно не гади буџет “геноцидног ентитета”, данас је изјавио да би пуштање генерала Ратка Младића на лијечење била увреда за жртве и њихове породице.

Дакле, “лијечење” Махмуљина о којем нико није упознат, исто као и оно Дудаковићево, није увреда за српске жртве и њихове породице.

Генерал Ратко Младић поново имао мождани удар

Али то није најгоре од потпредсједника Републике Српске. Да би употпунио своју мржњу и лицемјерје, он је пресуду генералу Младићу пројектовао на читав ентитет, односно на Републику Српску, индиректно поручујући да и ентитет, односно све што он јесте (територија, народ, институција) представљају геноцидну творевину. Дураковић у овом случају заборавља и оно што је сам Хашки трибунал више пута нагласио - пресуде појединцима нису пресуде колективне.

И није Ћамил само такав, јер такав шовинизам и ксенофобија јесте продукт сарајевске махале и исламистичког оргијања, у којем главну ријеч воде објавјештајне и медијске структуре. Они никада нису жељели пресуде припадницима политичког и војног врха Републике Српске - хтјели су и данас желе искључиво поништавање Републике Српске. И оваквим наративом стварају нове исламисте и србофобе.

На крају крајева, пресуде овог или оног суда неће промијенити ни моје, ни његово мишљење о било коме. И Младић, и Махмуљин и Дураковић и сви остали ће на крају пред истог Бога и пред исто лице правде. И то је једино што је битно. Јер од ових земаљских судова нисмо имали неке велике вајде и правде која води помирењу. Ако ни због чега другог, онда макар због чињенице да је у сарадњи са бх. правосуђем тај главосјеча Сакиб Махмуљин побјегао без икаквих проблема и да је данас под заштитом неоосманског султана са Темуа.

Нико од Ћамила не очекује да затражи да се Ратко Младић пусти на лијечење, али макар да ћути јер је тад много паметнији. Његов захтјев Механизму у Хагу био би оправдан само и искључиво да је од Суда БиХ затражио хитно преиспитивање медицинске документације Атифа Дудаковића и да је писао Ердогану да без одлагања ухапсе и испоруче Сакиба Махмуљина, па да се лијечи у затвору.

И постало је јако иритантно и дегунтатно да се са исламистичких гласила слуша о томе како “Србија скрива и штити ратне злочинце”, иако су сви до једног испоручени Хашком трибуналу (што је наша срамота, али то је друга тема), док су бошњачки кољачи или на слободи или у бјекству потпомогнутом управо од тих што највише пљују Републику Српску и Србију за оно што сами раде.

Од човјека који се горљиво бори за фотељу у институцијама државотворног ентитета који сматра геноцидним и не треба очекивати неко поштење. Од “човјека” који је пуштао псе на игумана Луку у Сребреници не треба очекивати да ће икада имати икакву ширину или толеранцију за Србе. Све је добро, док не предложи да се сахат-кула, на коју је у српској Бањалуци без икаквих проблема (хвала Богу) постављао камен темељац, не назове нпр. по Сакибу Махмуљину. Или Атифу Дудаковићу.