Пресуде Суда БиХ продубљују подјеле: Крајњи циљ маргинализација и понижење Срба

Пресуде Суда БиХ по такозваном Инцковом закону представљају удар на слободу мишљења и доводе до још већег јаза и подијељености народа који живе у овој земљи, поручила је историчарка Свјетлана Самарџија.

Она је, осврћући се на првостепену пресуду Суда БиХ којом је Миодраг Малић осуђен на три године затвора јер је на опозиционом митингу у Бањалуци подигао три прста и држао фотографије Радована Караџића и Ратка Младића, навела да је свако ко прати правосуђе у БиХ примијетио да су случајеви попут овог изазвали оштре полемике у јавности, јер задиру у осјетљиву границу између слободе говора и кривичних одредби које је 2021. године наметнуо тадашњи високи представник Валентин Инцко.

- Јасно је да су овакве пресуде селективне и представљају удар на слободу мишљења, те да се закон примјењује једнострано. Осјећај неправде и неповјерења у правосудне институције, како домаће тако и међународне у Републици Српској дотиче се саме сржи постконфликтног друштва у БиХ – казала је "Гласу Српске" Самарџија.

Нагласила је да необјективност правосудног система који оваквим видом пресуде колективно демонизује и унижава цјелокупан српски народ кроз лик првог предсједника Републике Српске и генерала Војске Републике Српске доводи до већег јаза и подијељености народа који живе у БиХ.

- С друге стране, чињеница је да су пред Хашким трибуналом и Судом БиХ већину осуђених чинили припадници српског народа, самим тим злочини над Србима, попут оних у Подрињу, Сарајеву и других остали су без судских епилога или су завршавали ослобађајућим пресудама - казала је Самарџија.

Наглашава да ће овакав вид пристрасности Суда БиХ имати далекосежне историјске посљедице, јер се на тај начин маргинализује један народ који никада у историји није био освајачки и који се у сваком рату бранио.

- Слобода изражавања и историјска истина су тренутно у сукобу са наметнутим законским оквирима, а посматрано дугорочно иде се ка томе да се непоколебљивом, јуначком, православном српском народу одузму вјековни епитети и да се он у потпуности унизи – наглашава Самарџија.

На пресуду Малићу, која је донесена према допунама Кривичног закона БиХ, познатијег као Инцков закон, допуштена је жалба Апелационом вијећу Суда БиХ. Прва особа осуђена по тзв. Инцковом закону је Војин Павловић, предсједник Удружења грађана "Источна алтернатива". На три и по године затвора је осуђен крајем прошле године због постављања транспарента у Братунцу којим је честитао рођендан Младићу те документарног филма о страдању Срба у Подрињу, јер је емитован 11. јула када се код Сребренице одржава комеморација настрадалим Бошњацима у јулу 1995. године.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац осврћући се на случајеве "Малић" и "Павловић" наводи да оно што се дешава у БиХ је немогуће у другим земљама.

- С обзиром на то у каквој земљи живимо, ништа нас не изненађује. Не можемо да се не питамо да ли је идуће што ће нас снаћи то да нам траже да не смијемо рећи ни ко смо или да будемо процесуирани зато што исказујемо своју националну припадност или љубав према Републици Српској - казала је "Гласу" Граорчева.

Навела је да је сулудо осудити некога зато што подигне три прста.

- Та три прста су национално обиљежје народа којем припадамо и никада нису била основа која се може тумачити за вријеђање нечијих националних осјећања - закључила је Граорчева.

Oстојић: Апсурд

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић поручио је да је сулудо покушавати наметнути српском народу да се одрекне једног од најславнијих дијелова своје историје тако што ће се пресуђивати, јер је неки Србин носио слику српског генерала Ратка Младића и Радована Караџића.

Подсјетио је да је Миодраг Малић, кога је Сена Узуновић казнила на три године затвора, пресуђен према закону који је наметнуо Валентин Инцко, бивши високи представник у БиХ.

- Ријеч је о вербалном деликту за који се нигдје у свијету не одговара - рекао је Остојић.