Преслагивање унутар ПСС: Бирачи преокренули листу у Изборној јединици 3, али закон штити врх странке

Прелиминарни подаци Централне изборне комисије (ЦИК) Босне и Херцеговине с тек завршених Општих избора донијели су занимљиве преокрете унутар појединачних страначких листа у Изборној јединици 3 (Бањалучка регија).

Док се према тренутним пројекцијама и на основу већине пребројаних гласова зна да Покрет „Сигурна Српска“ (ПСС) осваја три директна мандата у овој јединици, унутарстраначка трка показала је да су гласачи масовно наградили кандидате из друге половине листе, иако им то на крају законски неће донијети улазак у парламент.

Изборни рекордери с дна листе

Према најновијим подацима с бирачких мјеста, ПСС је у Изборној јединици 3 укупно сакупио 28.216 гласова. Апсолутни рекордер листе очекивано је њен носилац Драшко Станивуковић са 16.448 гласова. Прати га Небојша Дринић са 6.748 преференција, док је Мирна Савић Бањац добила 4.112 гласова.

Права сензација и највеће изненађење у изборној јединици три крије се управо иза водећег тројца.

Бојан Кресојевић је стартовао с тек десете позиције на гласачком листићу, али је с освојених 2.864 гласа успио завршити као четврти најуспјешнији кандидат странке. Још већи подвиг направио је Зоран Савановић, који је на листи заузимао посљедње, 17. мјесто, но освојио је чак 2.833 гласа, што га чини петим по снази унутар листе са само 31 гласом мање од Кресојевића. Одличан резултат остварила је и Адриана Басара, која се с тринаесте позиције попела на шесто мјесто по броју преференција захваљујући подршци од 2.254 гласа.

Сви они су по броју личних гласова надмашили високо позициониране страначке колеге, попут Тање Вукомановић која је била четврта на листи с 2.010 гласова, те Драгана Милановића који је остао на 1.009 гласова. Запажен резултат остварила је и Тања Палачковић која је са девете позиције освојила 1.816 гласова и завршила као осма по броју преференција.

Зашто гласачка подршка не доноси директан мандат?

Упркос јасној поруци бирача који су донијели велика изненађења, Изборни закон БиХ садржи интерни цензус од 20 одсто. То значи да кандидат може промијенити редослијед на листи једино ако лично освоји најмање петину укупних гласова које је добила читава странка у тој јединици.

Будући да је та баријера за ПСС тренутно износила нешто више од 5.600 гласова, нико од кандидата "из сјенке" је није успио прескочити. Због тога се код расподјеле примјењује првобитни страначки распоред, што значи да три директна мандата ПСС-а у овој јединици иду у руке водећег тројца:

Драшка Станивуковића, Небојше Дринића и Мирне Савић Бањац. Тања Вукомановић остаје прва у реду за евентуални замјенски мандат, иако има мање личних гласова од колега с дна листе.

Компензацијске листе и позиције из сјенке

За оне кандидате који не прођу кроз директне мандате у својим изборним јединицама, спас представља државна и ентитетска компензацијска листа. На нивоу цијеле Републике Српске, ПСС биљежи снажан изборни резултат одмах иза водећег СНСД-а.

Највеће изненађење у расподјели неизравних мандата за државни ниво представља име Игора Радојичића, који се налази на челу компензацијске листе ПSS-а за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, гдје улази умјесто Мире Пекић.

Када је ријеч о ентитетском нивоу (НСРС), службену компензацијску листу ПСС-а предводи Вељко Боровина, а прате га Сања Грубачић и Сњежана Гвозден. Будући да Кресојевић и Савановић нису били позиционирани на самом врху ентитетске компензацијске листе, њихова судбина у новом сазиву парламента овисиће искључиво о томе хоће ли неко од изабраних директних посланика преузети министарске или друге извршне функције у власти.