Пред Народном скупштином Декларација о затварању ОХР-а

Демократски изабране институције једини су легитимни носиоци власти у Републици Српској и БиХ, а даљи опстанак ОХР-а директно је у супротности са суверенитетом БиХ и тежњама за чланством у ЕУ, истиче се у Приједлогу одлуке о усвајању декларације о затварању ОХР-а у БиХ, која ће се сутра наћи пред Народном скупштином Републике Српске по хитном поступку. Надлежне институције су позване да ставе ван снаге све одлуке Кристијана Шмита и бившег високог представника Валентина Инцка и да отпочну процес враћања свих неуставно одузетих надлежности ентитетима у БиХ.

У Приједлогу декларације Народна скупштина Републике Српске одбацује сваку форму страног интервенционизма који подсјећа на застарјеле методе колонијалне управе гдје се одлуке доносе изван демократских институција и воље грађана.

Народна скупштина сматра да је употреба такозваних бонских овлаштења правно неутемељена и да интервенисање у уставе ентитета, наметање закона или смјена изабраних функционера од неизабраног странца представља грубо кршење демократског принципа суверенитета народа, Анекса четири и Анекса 10 Дејтонског споразума, устава ентитета, људских права и међународног права.

Према овом документу, Народна скупштина Републике Српске оштро се противи именовању новог високог представника, те позива Савјет за спровођење мира и Савјет безбједности УН да хитно приступе доношењу одлуке о коначном затварању ОХР-а у БиХ чије је присуство постало препрека унутрашњем дијалогу и стабилности.

Уколико се именује нови високи представник са такозваним бонским овлаштењима, Република Српска задржава право да користи сва правна и политичка средства борбе у заштити својих интереса и уставне позиције у БиХ, истиче се у Приједлогу декларације.

У Приједлогу декларације је напоменуто да је послије 30 година интервенционизма дошло вријеме да БиХ са своја два ентитета и три конститутивна народа преузме одговорност за властиту будућност.

Наглашено је да Република Српска остаје привржена Дејтонском мировном споразуму и позива представнике Федерације БиХ и три конститутивна народа на директан дијалог о будућности земље, без посредства и притисака међународних тутора.

Ова декларација биће достављена свим релевантним међународним институцијама, амбасадама потписница Анекса 10, амбасадама земаља чланица Савјета за спровођење мира, Савјету безбједности УН и институцијама на нивоу Републике Српске и БиХ.

Према информацији о потреби затварања канцеларије ОХР-а у БиХ, у склопу овог приједлога одлуке, Кристијан Шмит је донио одлуку да оконча своју службу у БиХ, што је потврђено из ОХР-а у БиХ 11. маја, а то отвара двије опције, именовање новог високог представника или затварање ОХР-а.

За Републику Српску је, како је истакнуто, најбоља опција затварање Канцеларије, прелазно компромисно рјешење би могло бити и опстанак Канцеларије без такозваних бонских овлаштења, уз јасно ограничење трајања мандата и гаранцију да је то посљедњи високи представник.

Уколико се именује нови високи представник са такозваним бонским овлашћењима, указано је да ће Република Српска користити сва правна и политичка средства борбе, а то укључује отежавање конституисања институција БиХ послије општих избора у октобру, повлачење представника из Парламентарне скупштине БиХ, Предсједништва БиХ и Савјета министара.

"Зашто би представници Републике Српске учествовали у формирању и раду институција БиХ ако постоји неко ко ће то радити умјесто њих, овакав начин борбе за позиције Републике Српске је демократски, легитиман и не представља кривично дјело", закључено је у овој информацији.