Plavšić: Srbima potrebno zajedništvo

- Republika Srpska duže traje nego neki događaji u našoj istoriji. Ima i na čemu da se čestita 9. januar. Da li je sada sve napetije ili se to nama čini, ali imam utisak, da što duže traje, to je sigurnije da će potrajati - rekla je Srni Plavšićeva.

Ona je ocijenila da je aktuelna situacija takva da se ne može ne strepiti za Republiku Srpsku, ali i istakla da je srpski narod navikao na nevolje jer mu je kroz istoriju uvijek bilo teško.

Plavšićeva je ukazala da pokušaji da se Srbija destabilizuje predstavljaju opasnost i za Republiku Srpsku i pozdravila stav predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika o značaju zajedništva Srbije i Republike Srpske.

- Naravno da je redoslijed ovakav za zajedništvo – Srbija, pa Republika Srpska. Naravno Kosovo je jako važno. Ako to dozvolimo priznanje samoproglašenog Kosova, mislim da ćemo nestati - rekla je Plavšićeva.

Ona je ocijenila da je Zapad pokazao bezobzirnost tokom proteklih godina, vršeći pritiske da se "uništava međunarodni Dejtonski sporazum".

- Ovi Zapadnjaci, toliko su bez ikakvih obzira! Međunarodni dogovori, ako se već usvoje, moraju da se poštuju - rekla je Plavšićeva.

Ona je poručila da je za dobrobit Srba potrebno da imaju "smisao za trajno i solidno", a da, suprotno od toga - rukovođenje ličnim interesima, ugrožava srpske nacionalne interese i na kraju i ugrožavanje svakog pojedinog pripadnika srpskog naroda.

- Pameti treba i zajedništvo! - poručila je Plavšićeva.

Ona je upozorila da se "sve mijenja u svijetu" i da globalne promjene idu u pravcu toga da "mali nestaju".

- Ali ja se nadam i Boga molim, da ćemo preživjeti. Ono što je urađeno /stvaranje i očuvanje Republike Srpske/ velika je stvar. Radujmo se 9. januaru! - poručila je Plavšićeva.

Republika Srpska će 9. januara proslaviti Dan Republike i 32 godina postojanja.

Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je tog datuma 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH.

Osnovali su je srpski poslanici u tadašnjoj Skupštini BiH nakon što su preglasani u ključnim pitanjima o opstanku Јugoslavije, a pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo volje Srba koji su imali status konstitutivnog naroda.