Остојић: Без правде за Добровољачку нема повјерења у БиХ

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић изјавио је да ни након више од три деценије случај Добровољачке улице у Сарајеву нема правосудни епилог, оцјењујући да је ријеч о примјеру селективне правде према српским жртвама.

Говорећи о догађајима из маја 1992. године, Остојић је истакао да се, упркос временској дистанци, наративи о рату у БиХ нису промијенили.

- Као да живимо у времену у којем се од 1996. године до данас ништа није промијенило када је ријеч о тумачењу тих догађаја - рекао је Остојић.

Он је нагласио да је обиљежавање страдања у Добровољачкој улици од великог значаја, како због одавања почасти жртвама, тако и због очувања културе сјећања.

Каран: Злочин у Добровољачкој двострука обавеза - истрајати у тражењу одговорности и сачувати сјећање на жртве

Према његовим ријечима, у нападу у Добровољачкој улици током два дана убијена су 42 припадника ЈНА, 71 особа је рањена, а више од 200 заробљено.

Остојић сматра да за овај злочин ни након 30 година нема пресуда због спорости правосуђа и, како тврди, неуједначеног приступа у процесуирању ратних злочина.

- Ради се о селективној правди. Имамо велики број процеса против Срба, док су процеси за злочине над Србима ријетки и без епилога - рекао је он.

Додао је да не очекује да ће актуелни судски поступци у вези са Добровољачком улицом бити окончани правоснажним пресудама, наводећи дуготрајност процеса и старосну доб оптужених као кључне разлоге.

- Ја сам нажалост скептик. Оно што можемо очекивати за српске жртве јесте божија правда, а ово земаљске у овој држави за српски народ и српске жртве, ника није било, а изгледа да неће ни бити - рекао је министар.

Тушевљак: Злочин не застарјева, а правда једном мора да буде задовољена

Говорећи о ширем контексту, Остојић је оцијенио да без утврђивања истине о ратним догађајима није могуће изградити повјерење међу народима у БиХ.

- Ја мислим да је прича о повјерењу, стабилности у БиХ тотална илузија. Три народа имају три различите истине и то је реалност која траје вијековима. Три народа вијековима живе на овим просторима, три народа вијековима имају три истине, три вјере, три писма и три језика, иако су сви идеално разумијемо. Али три истине постоје, три истине су постојали и три истине ће вјероватно постојати и у наредном периоду. Никада ту неког искреног помирења нема, нити ће бити јединствене историје - додао је Остојић.

Он је нагласио да на жалост живимо у једној држави у којој смо, како каже, заробљени.

- Какве су историјске чињенице, каква је историја, шта је се десило у току грађанског рата, а шта послије њега, ја мислим да је једини излаз да се БиХ подијели на двије државе, да Република Српска добије своју самосталност, а шта ће остали радити, то је њихов проблем - каже Остојић.

Он је закључио да је институционално обиљежавање важних датума кључно за очување идентитета и преношење историјских чињеница на млађе генерације.