Од демократске странке остало само име: Блануша доносио одлуке мимо Статута

Српска демократска странка наставила је свој пад и на овогодишњим Општим изборима. Забиљежен је најгори резултат у историји државотворне странке, на грешкама из претходних изборних циклуса није скоро ништа научено, а одговорност, чини се, неће преузети нико. У уторак, 13. октобра, биће одржан састанак Предсједништва странке, а једна од тема биће и искључење Љубише Петровића. Томе ће се, како сазнаје портал Провјерено, успротивити добар дио чланова органа странке, а један од кључних аргумената биће самовољно и нестатутарно дјеловање Блануше.

Није у питању само искључење Петровића и нестатутарно именовање повјереника, него континуитет самовољних одлука предсједника странке. Многи траже његову оставку, а кључни аргументи за то су лоши потези које је повлачио Блануша.

Искључење Петровића

Искључење Љубише Петровића, сматрају они, је у супротности са чланом 16. Статута странке који предвиђња да су дисциплинске санкције опомена, суспензија са дужности и искључење из странке.

И ту ништа не би било спорно да истим чланом није предвиђено да се све ради Дисциплинским правилником којег СДС тренутно нема. Статутом који је донијети 11. децембра 2022. године предвиђено је да се у року од 90 дана усвоји Правилник, који никада није усвојен, а Статут странке ни у једном свом члану не даје овлаштење предсједнику странке да пријеким судом искључује чланове странке.

Друга спорна одлука по питању одбора у Бијељини јесте именовање повјереника, јер Статутом странке је предвиђено да се за именовање предсједник странке мора консултовати са Предсједништвом, што у овом случају Блануша није урадио. И овдје, као и у смјени Петровића, Блануша је поступао ван статута са овлаштењима која нема.

Континуитет самовоље

Од почетка свог мандата на челу СДС-а Бланушу прате контроверзни потези и одлуке које нису у складу са Статутом и ранијом праксом СДС-а. Многи баш у томе виде разлог слабљења странке. Док је споља одавао утисак неснађеног лидера, попустљивог и отвореног за дијалог, изнутра је повлачио једностране потезе, и то врло одлучне.

Оно што је одмах на почетку указивано је састав Предсједништва, односно заступљеност жена у истом. У Предсједништву, према Статуту, неопходно је да буде 20% жена. Према тренутном саставу, од 19 чланова њих три су жене, а требало би да је четири. По питању организације странке спорна су именовања и предсједника Регионалних одбора, јер је према тврдњама незадовољних у СДС-у, само Желимир Нешковић именован према статуту.

„Бодирога јесте био изабран, али је поднио оставку на дан када и Милан Миличевић и требао је бити поново биран. Умјесто тога, Блануша га је својевољно оставио на тој функцији. Исто тако, за предсједника Регионалног одбора Изборних јединица 1, 2 и 3 именовао је Николу Злојутра“, каже извор из СДС-а.

Изборни проблеми

Проблеми када су у питању избори почињу када је Блануша заобишао Главни одбор странке (ГИШ) по питању избора Главног изборног штаба странке. Он је у марту изабран за предсједника ГИШ у чији састав су ушли Јовица Радуловић, Желимир Нешковић, Ђорђе Милићевић, Милан Миличевић, Дарко Бабаљ, Никола Ковачевић, Борис Лукета и Миодраг Бешлић.

Међутим, овај састав није потврдио Главни одбор, а онда Блануша без консултовања иједног органа странке у ГИШ убацује Младена Тривуновића, избацује Миодрага Бешлића и поставља Александра Ристића, иначе кума Маринка Божовића, придружује Огњега Бодирогу и Драгомира Васића уз образложење да „имају ресурсе у виду службених аута“, Милана Алексића, Томицу Стојановића и Ненада Абрамовића.

Главни одбор је, према Стауту, требао да усвоји и Изборни програм. Ипак, Блануша га никада није доставио одборима, нити се о истом разговарало.

Да ли је то разлог што није сазвао ни Конвенцију странке, која је такође обавезна према Статуту, ни то није познато. Циљ Конвенције је да се представе програм и кандидати и сазива ју предсједник странке, представља манифестацију јединства, снаге, спремности и одлучности СДС-а, али до тога никада није дошло.

Умјесто тога, Блануша је гостовао на скуповима Покрета „Сигурна Српска“ и Народног фронта. Раније је пракса била да лидери и кандидати других опозиционих странака гостују на трибинама СДС-а или да се одржавају заједнички скупови, али у овој кампањи Блануша је гостовао на догађајима других опозиционих партија.

Кандидатуре

И кандидатура за члана Предсједништва БиХ донијета је потпуно недемократски и мимо Статута. Одредбе Стаутта предвиђају да се прије сваке кандидатуре консултују локални одбори, те да на њихов приједлог Главни одбор формира листе и кандидатуре за највише функције. У странци је увијек била пракса да се одборима достави рок до којег ће предложити кандидате за инокосне функције, и често их је било више, након чега је ГО одлучивао.

Овај пут, на Предсједништву СДС одржаном у Требињу 27.јуна, на којем тачка дневног реда уопште није била кандидатура за члана Пердсједништва БиХ. И о свему се неформално разговарало. Петровић, Нешковић, Пандуревић и Злојутро нису били на сједници. О томе се није изјашњавало.

У наставку сједнице у Бијељини, 1.јула, Блануша саопштава да ће се у пакету са листама за НС РС и ПД ПСБиХ гласати и о Божовићевој кандидатури, иако није био ниједан такав приједлог Координационих одбора. И све то без расправе. Против су били Петровић, Нешковић и Пандуревић, а суздржани: Никола Ковачевић, Миличевић и Радуловић. Злојутро није био.

На ГО, истог дана, Владимир Љубојевић из Бијељине предлаже да кандидат за предсједника РС буде Петровић. Одбијају дискусију уз образложење да је ГО већ донио одлуку, иако се на сједници 7. јуна расправљало о Станивуковићевој кандидатури.

Листе

Посебно спорно је било формирање листе у Бијељини, што је изазвало негодовање и прије саме кампање, а због чега се и Петровић поприлично повукао. Како она није формирана до 1. јула, ГО је донио одлуку да то ураде Координациони и регионални одбори.

Листа је усвојена без Петровића, а потом генерални секретар обавјештава чланове да ће коначан редослијед на листи одредити предсједник странке. За тако нешто Блануша није имао никакво овлаштење, нити је имао право да је предаје ЦИК-у

Због свега овог, писним путем, 10.јула, обратио му се предсједник КО ИЈ6 Младен Васић, наводећи да је 11.јула листа измијењена и потписана у његово име, без да је он дао сагласност, те да од генералног секретара није добио одговор ко стоји иза измијењене листе.

„У историји СДС-а никада се није десило да предсједник самовољно мијења и креира листу“, кажу незадовољни чланови.

Посебно чудна ситуација је била у Изборној јединици 3 – бањалучкој регији, која је усвојена на Координационом одбору. На њој је на мјесту број 2 био Милан Миња Савановић. Већ наредни дан, Савановић објављује да се придружио ПСС-у и да ће бити кандидат на њиховој листи. Након тога је Блануша измијенио усвојени редослијед и додао нове кандидате.

И на листи за Изборну јединицу 3Б за Представнички дом ПС БиХ интервенисао је Блануша који је уклонио Даницу Кнежевић, а која је била на листи коју је усвојио Главни одбор.

Фузија са ПСС

Посебно спорно питање био је приједлог за фузију са ПСС. А управо од тог сценарија појединци и сада страхују. Многи уклањање Петровића виде као склањање најјаче препреке том уједињењу, за који сматрају да представља гашење најстарије странке у Српској.

И ту је Блануша дјеловао мимо Статута, јер је отворио разговоре без да је обавијестио Предсједништво и органе СДС-а. И не само то, на сједници 7. јуна гласао је за спајање са ПСС и да Драшко Станивуковић буде кандидат за предсједника Републике Српске, тиме гласајући директно против одлуке Скупштине СДС-а из 2025. године и више истих одлука Главног одбора.