Њемачки Бундестаг расправљао о ситуацији у БиХ

Њемачки парламент расправљао је данас, 07. маја о мисији ЕУФОР-а "Алтхеа" у БиХ и њемачком ангажовању у њој.

Гласање још није завршено, али се очекује да ће документ бити усвојен без већих интервенција.

Еволуција ставова

У образложењу њемачке владе, која је поднијела приједлог на гласање, занимљива је еволуција ставова о Републици Српској у протеклих неколико година. Наиме, с обзиром на то да се њемачки мандат у ЕУФОР-у продужује на годишњем нивоу, сваке године се оцјењује ситуација у БиХ. Док се у документу од прије двије године директно говори о пријетњама сецесијом Милорада Додика, тадашњег предсједника РС, у прошлогодишњем документу говори се само о напетостима.

У овогодишњем документу, и у прошлогодишњем, Додик се ни не спомиње. У та два документа се говори да РС тежи аутономији, док се у документу од 2024. говори о сецесионистичкој реторици Милорада Додика. Прошле године, према документу Владе Њемачке, БиХ је пријетила највећа уставна криза у посљедњих 30 година, док се ове године говори о аутономашким тенденцијама у РС, али и, што је посебно занимљиво, "другим националистичким актерима" који кроз блокаде пријете функционалном интегритету заједничке државе.

Систем у БиХ подијељен

Ако се документ пажљиво чита, може се претпоставити да се овај дио односи на хрватске политичке актере у БиХ, с обзиром на то да је РС експлицитно поменута у претходном контексту.

Из овог се може извући закључак да Влада Њемачке прихвата споразум постигнут с администрацијом САД о обустављању активности на отцјепљењу РС, иако се то експлицитно не спомиње.

Имајући у виду да њемачка дипломатија увијек пажљиво бира ријечи у званичним документима, чини се да се фокус критика с Бањалуке помјера и према Мостару, што представља посебно занимљиву еволуцију.

Овогодишњи документ описује политички систем БиХ као дубоко подијељен и оптерећен великим бројем могућности вета на државном и ентитетском нивоу, што, како се истиче, озбиљно ограничава способност доношења одлука и спровођења реформи.

Блокаде и дестабилизација

Њемачка влада подсјећа да је Европски савјет 21. марта 2024. одобрио отварање приступних преговора БиХ са ЕУ, али наводи да су даљи реформски кораци неопходни, посебно у областима демократије, владавине права и јачања институција.

Документ упозорава да је БиХ рањива на спољне покушаје дестабилизације због слабих институција, етнички подијељене политичке сцене и блокада у политичком систему. Посебно се наводи да је након руског напада на Украјину повећан ризик дестабилизације БиХ и да Њемачка и ЕУ желе да јачају отпорност земље на спољне утицаје.

Њемачка оцјењује да ЕУФОР "Алтхеа" има важну улогу одвраћања и пружања сигурног окружења. Подсјећа се да је мандат мисије обновљен једногласно у Савјету безбједности УН 31. октобра 2025. године, чиме се индиректно прихвата да је Москва, неулагањем вета на обнову мандата ЕУФОР-а, индиректно дала сагласност и на ангажман њемачких војника у БиХ.

Вјероватно је то разлог зашто Русија није експлицитно поменута као фактор изазивања дестабилизације, иако је та земља директно прозвана за напад на Украјину.

Споменут и Шмит

Влада Фридриха Мерца веома је критички расположена према Русији и увела је оштрије мјере према тој земљи у односу на владу његовог претходника, социјалдемократе Олафа Шолца.

Њемачка влада наглашава да поред војног ангажмана улаже и у развојну, економску и политичку подршку БиХ. Помињу се пројекти у области демократије, независних медија, борбе против трговине људима, економског развоја, енергетике и климатских пројеката.

Као и ранијих година, није посебна пажња посвећена улози високог представника Кристијана Шмита, којег у РС не признају, вјероватно зато што је фокус документа на европски и њемачки ангажман у покушају стабилизације прилика на западном Балкану.

Како сазнајемо, Влада у Берлину чврсто стоји иза Шмита и противи се његовом преурањеном одласку с ове позиције.

Према Дејтонском споразуму, високи представник је одговоран за цивилни аспект имплементације споразума, док је за војни дио одговоран НАТО, односно ЕУФОР, који је наслиједио НАТО мисије ИФОР-а и СФОР-а, преносе Независне.