Лукић: Дипломатски напори Српске о статусу висoког представника све се више чују

Ако би правни савјетник УН радио како треба, узео у обзир све, а не само ван правне политичке елементе, онда би се дошло до закључка, да само стране могу предлагати и усаглашавати о личности високог представника, рекао је професор Правног факултета у Источном Сарајеву Радомир Лукић.

Кристијан Шмит поново је у фокусу Савјета безбједности УН-а. Правни савјетник УН, Елинор Џејн Брит Хамаршелд, требало би да се изјасни о његовом именовању, за које од почетка у дијелу међународне заједнице тврде да није легитимно, јер није потврђено у Савјету безбједности.
То додатно отвара расправу о правном основу дјеловања и будућности ОХР-а.

- Добар покушај дипломатских напора Република Српске да покуша уредити ево већ 30 година неуређено стање. Очигледно да је оно што је записано у Дејтонском мировном споразтуму и Анексу 10 и оно што се дешавало у протеклих 30 година, а поготово што се дешавало са високим представником, одступало је једно од другога. Требало би да је основа оно што пише у Анексу 10. Међутим, успостављен је ниоткуда Савјет за имплементацију мира који је преузео значајан дио надлежности који припадају БиХ и њеним ентитетима. Он се одлучио тако самозван да себи даје надлежности не само предлагања високих представника, већ и њихових именовања, иако је за све то тражена потврда Савјета безбједности чије се име и презиме изричито, дакле експлицитно помињу у Анексу 10 - нагласио је Лукић.

Он истиче да ако би мишљење правног савјетника било у прилог Републике Српске, онда би се отворио двојак проблем.

- Шта је радио Кристијан Шмит све ово вријеме, и онога што будући високи представници ако их буду могу да раде. Нисам сигуран да ће се правни савјетник и Савјет безбједности сложити око бављења ретроспективе аката, дјеловања и посљедица Кристијана Шмита. Мислим да ће то бити њихова "практична памет" да у то не треба да дирају. Наравно друга "врста памети" требала би да дира у то, јер је Шмит за вријеме свог боравка овдје починио много различитих преступа, много различитих повреда суверентитета БиХ, права и надлежности ентитета - додао је Лукић за РТРС.

Лукић наводи да када је када је ријеч о будућности саме канцеларије високог представника, онда ствари стоје мало другачије.

- О томе одлучује Савјет безбједности, који има 15-ак чланица, од којих су пет сталне чланице, од којих двије не подржавају и не признају Шмита за високог представника и траже затварање канцеларије високог представника. Преостале три то не раде, иако се једна од њих се издвојила неким својим ставовима, а то су Сједињене Америчке Државе, док Велика Британија и Француска, не би мијењале свој став.

Позитивно мишљење у складу са ставом Републике Српске могло би да буде један значајан корак и знак који би могао да доведе до отварања и размишљања и дискусије о томе када и како да буде затворена канцеларија високог представника али са временским оквиром. Позитвно мишљење би могло да буде свакако позитиван корак - истиче Лукић.

a