Ковић: Примјер Урошевца показује да Албанци желе да обришу све трагове српског постојања

Петиција за избацивање имена града Урошевца из службене употребе показује да Албанци на Косову и Метохији желе да обришу све топониме и све трагове српског постојања, оцијенио је за Срну историчар Милош Ковић.
Коментаришући петицију под називом "За Феризај без Урошевца" и више од 14.000 потписа подршке тој албанској иницијативи, која ће, како је најављено, бити предата на разматрање скупштини у Приштини, Ковић је рекао да нема сумње да се иде на то да се промјеном имена градова, села, ријека, брда и долина избрише сваки траг да су овдје живјели Срби.

Он је навео да политичка клика у Приштини рачуна да ће након геноцида који су спровели над српским народом на тај начин присилити Србе да оду са свог вјековног простора.

"Сваки путник који дође на Косово и Метохију брзо схвата да су сви или скоро сви топоними српског порекла и ко је на Косову и Метохији довољно дуго живео да је дао имена свим топонимима. Али, након убистава, пљачке и уништавања имовине и српских православних светиња, Албанци сада крећу и на топониме како би прекројили историју", рекао је Ковић.

Вечерас откривање споменика кнезу Лазару

Он је истакао да су Албанци уништавали и српска гробља, што је чињено и у Федерацији БиХ, али је то на Косову и Метохији било и израженије и далеко систематичније.

"Албанци уз све то покушавају да промене имена и идентитет српских светиња на Косову и Метохији, па тако тврде да су они некада давно у праисторији или у старом веку градили Високе Дечане, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку, Грачаницу и остале српске светиње", указао је Ковић.

Према његовој оцјени, из свега тога је јасно да је на сцени покушај брисања сваког трага српског постојања у градовима и селима које су Албанци ставили под контролу.

"Срби су практично протерани из свих градова које су Албанци ставили под контролу. Тамо где их има као у Косовској Митровици и на северу, они трпе огроман притисак. То што Албанци покушавају није до краја спроведено, јер на Косову и Метохији још има 100.000 Срба", рекао је Ковић.

Он је додао да Срби у Урошевцу и даље имају Цркву Светог цара Уроша, која има свог пароха, али да је Срба у граду врло мало.

"Не треба сумњати да ће ово бити само први корак у нечему што би било систематичније затирање свих српских градова кроз промене имена", упозорио је Ковић.

Он је нагласио да се уништење српске заједнице на Косову и Метохији спроводи и дан данас кроз параполицијску тортуру, прогон, хапшење и затварање Срба.

"На тај начин Албанци покушавају да застраше Србе и да их присиле да напусте Косово и Метохију", рекао је Ковић.

Говорећи о историји Урошевца, Ковић је објаснио да се тај град у прошлости јесте звао Феризај или Феризовић, како су Срби говорили.

"Тако се звао пре него што је то место постало Урошевац. Срби су говорили Феризовић. То је била једна станица на прузи којој је српска војска дала име Урошевац, по цару Урошу, када је Косово ослобођено 1912. године. Управо ту око Урошевца су се налазили дворци Немањића", навео је Ковић.