Крњи Уставни суд би да врати реформу полиције

Фото:Ustavni sud BiH

Крњи Уставни суд БиХ поново је отворио питање надлежности у области безбједности, доносећи одлуку којом је дијелом укинуо одредбе Закона о полицији Републике Српске, али и практично оживио старе концепте централизоване реформе полиције у БиХ.

Суд је утврдио да више одредби закона није у складу с Уставом БиХ, посебно у дијелу који се односи на дигитално потписивање, издавање квалификованих сертификата и међународну полицијску сарадњу. Управо овај сегмент сарадње поново је стављен у фокус, подсјећајући на раније покушаје реформе полиције, када се настојало да се кључне функције и канали комуникације из ентитетских нивоа пренесу на државни.

Оспоравајући члан 146 став (1), којим је било предвиђено да МУП Републике Српске непосредно остварује међународну сарадњу, Суд је заузео став да је та надлежност искључиво у рукама државних институција, конкретно Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ. Овакво тумачење у суштини представља повратак на принципе из периода неуспјеле реформе полиције, када је инсистирано на јединственом систему међународне сарадње под контролом државног нивоа.

Сличан приступ Суд је заузео и у области дигиталне инфраструктуре. Оспореним дијелом члана 141 став (5) било је предвиђено да МУП РС успоставља систем за дигитално потписивање и издавање сертификата, али је Суд оцијенио да су те надлежности већ додијељене институцијама БиХ, конкретно IDDEEA-и.

У образложењу одлуке наглашено је да се након укидања спорних одредби не може користити инфраструктура МУП-а РС за електронско подношење захтјева, већ искључиво она коју успостављају “државне институције”. Овакав приступ додатно оснажује централизовани модел, што је био један од кључних спорних елемената и у ранијим покушајима реформе полиције у БиХ.

Иако је Суд потврдио да МУП Републике Српске има уставну основу за обављање одређених управно-правних послова, јасно је повукао границу, наводећи да се те надлежности не могу ширити на области које су већ регулисане на нивоу БиХ. Управо овакво разграничење било је у сржи некадашњих приједлога реформе полиције, који су предвиђали снажнију улогу државе у координацији и управљању.

Задржавањем на снази општих одредби које се односе на заштиту информационо-комуникационе инфраструктуре, Суд је формално оставио простор за дјеловање ентитетских органа, али је суштински кључне полуге – од дигиталних система до међународне сарадње – позиционирао на ниво БиХ.

Овом одлуком, Крњи Уставни суд БиХ не само да је интервенисао у конкретан закон, већ је и индиректно оживио причу о реформи полиције, посебно у дијелу који се односи на централизовање сарадње и надлежности.