Ковић: Дејтонски споразум је донио мир

Прије 30 година у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ. Тиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак. Историчар Милош Ковић, у Јутарњем програму РТРС-а, каже да у вријеме када су потписи, 1995. године, парафирани, стање у Београду и са друге стране Дрине није било оптимистично.

Подсјетио је на прогон Срба из Крајине, нападе и бројна искушења.

Истако је да је то обиљежило српски народ, па је овај потпис доживљаван као изнуђен.

- Ипак људи су добили мир, а и најгори мир је бољи од "најбољег" рата. Вратили су се животима. Међутим протоком времена схваћено је да је Српска изборила висок степен слободе и да се није гинуло узалуд. Јер Срби су се борили да остану у држави у којој су живјели деценијама али је изборен српски ентитет, крвљу изборен - рекао је Ковић.

Ипак притисак на Србе је настављен.

- Рушење Дејтона почело је непосредно послије његовог потписивања. Високи представник је замишљен као нека врста колонијалног управника, а "бонска овлашћења" су му дала велики утицај. Смијењени су многи, укинуте 83 надлежности Српске. Високи представник је узео за право да мијења Устав Српске и да мијења демократски изабране представнике - каже Ковић.

Педи Ешдаун је посебно остао запамћен по одузимању надлежности које су биле жиле куцавице опстанка српског народа. Оно што је крвљу плаћено у рату корак по корак је губљено захваљујући високим представницима.

- Данас је већ дошло до ситуације да Кристијан Шмит, који нема овлашћења, покушава да смјењује изабраног предсједника и мијења законске акте Српске и БиХ. То је апсурдна ситуација која је доведена до максимума и то је оно против чега би се побунио сваки разуман човјек, посебно српски народ који би се борио до посљедњих граница - каже Ковић.

У Републици Српској је данас нерадни дан, Федерација БиХ не сматра да је овај датум посебно значајан, и то нешто што се могло очекивати.

- Од почетка је јасно да западне силе Српску доживљавају као привремено рјешење и да српски народ изгуби слободу и да буде претопљен у унитарну БиХ коју српски народ не жели. Зато је важна мобилизација, духовна, културна, политичка, с обје стране Дрине како би се Српска сачувала. Срећом, данас имамо и Русију и Кину које подржавају Српску, а такве снаге постоје и у Америци. Богу хвала ствари се мијењају на боље и потребно је да будемо мудри и да по страни оставимо ситне сујете - закључио је Ковић.