Ко је Даријана Филиповић, нови члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа

Даријана Филиповић, кандидаткиња ХДЗ-а БиХ, према резултатима Општих избора 2026. године, нова је чланица Предсједништва Босне и Херцеговине из реда хрватског народа.

Њен улазак у државни врх представља повратак ХДЗ-а БиХ у Предсједништво након осам година, али и својеврсну потврду политичког пута жене која је више од деценије градила каријеру унутар страначких и државних институција.

Филиповић је у изборној трци за хрватског члана Предсједништва БиХ остварила убједљиву предност испред кандидата Демократске фронте Славена Ковачевића и независног кандидата Зденка Лучића. Према најновијем доступном пресјеку Централне изборне комисије БиХ, након обрађених 95,52 одсто бирачких мјеста, Филиповић је имала 109.168 гласова, односно 46,56 одсто. Ковачевић је освојио 71.568 гласова, док је Лучић добио 53.724 гласа.

Тако је након два узастопна мандата Жељка Комшића на позицију хрватског члана Предсједништва БиХ дошло ново лице, 39-годишња Даријана Филиповић.

Од Стоца до Мостара

Даријана Филиповић рођена је 26. јануара 1987. године у Мостару, док је поријеклом из Стоца, гдје је завршила основну и средњу школу. Према службеним подацима Парламентарне скупштине БиХ, завршила је Општу гимназију у Стоцу, а потом Економски факултет Свеучилишта у Мостару, смјер пословна економија - менаџмент.

У јавним иступима често говори управо о Стоцу и Мостару као важним тачкама свог животног пута.

У једном од предизборних интервјуа казала је да је из Стоца, док данас са супругом живи у Мостару и да своју будућност види у Босни и Херцеговини.

Мостар за њу, како је говорила током кампање, није био само град у којем је студирала. Навела је да јој је отворио врата према пријатељствима, образовању, политичком ангажману и касније животу који је изградила.

Такви детаљи из њеног јавног представљања дају нешто другачију слику од оне коју најчешће имамо када говоримо о политичарима - иза функција и страначких титула налази се особа која је из мањег херцеговачког града отишла на факултет, изградила професионални пут и постепено улазила у политику.

У политику ушла кроз Младеж ХДЗ-а БиХ

Њен политички ангажман није почео кандидатуром за неку од високих функција.

Према биографији коју је објавио ХДЗ БиХ, Филиповић је политички пут почела кроз Младеж ХДЗ-а БиХ. Од 2011. до 2015. године била је секретарица Младежи ХДЗ-а БиХ Херцеговачко-неретванског кантона, а од 2012. до 2015. године обављала је и функцију секретарице Кантоналног одбора ХДЗ-а БиХ ХНК.

У том периоду додатно је градила политичко образовање. Завршила је Политичку академију ХДЗ-а БиХ 2011. године, а 2014. и Политичку школу Савјета Европе.

Odds 2015. до 2019. године била је чланица Предсједништва ХДЗ-а БиХ и секретарица за организацију и чланство, а 2019. године постала је допредсједница странке. На тој функцији остала је и у наредном периоду.

Другим ријечима, Филиповић није политичарка која се појавила непосредно пред изборе за Предсједништво. Њена каријера у ХДЗ-у БиХ траје око 15 година и обухвата различите нивое страначког и институционалног рада.

Први изборни мандат добила је 2014. године

На Општим изборима 2014. године Филиповић је изабрана у Представнички дом Парламента Федерације БиХ. Према доступним подацима, тада је освојила 4.054 гласа.

Четири године касније направила је нови корак.

На Општим изборима 2018. године постала је посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. У парламенту је временом преузимала све значајније улоге, укључујући рад у Комисији за спољне послове и Заједничкој комисији за људска права.

Била је и замјеница предсједавајућег Делегације Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштини Медитерана.

На изборима 2022. године поново је освојила мандат у државном парламенту, а као носилац листе у својој изборној јединици добила је 24.653 гласа.

У актуелном сазиву Парламентарне скупштине БиХ била је предсједавајућа Комисије за спољне послове Представничког дома. Та позиција јој је омогућила да буде директно укључена у питања међународних односа, европских интеграција и дипломатских контаката БиХ.

Од парламента до Предсједништва

Управо је искуство у спољној политици једна од ствари на које је Филиповић инсистирала током кампање за Предсједништво БиХ.

У мају ове године, као предсједавајућа Комисије за спољне послове, одржала је састанак с амбасадорима држава чланица групе "Пријатељи Западног Балкана". Тема разговора била је европска перспектива БиХ, реформски процеси и могућности снажнијег укључивања земље у европске политике и структуре.

То искуство сада добија додатну тежину јер је спољна политика једна од кључних надлежности Предсједништва БиХ.

Kао чланица Предсједништва учествоваће у креирању спољне политике, именовању амбасадора и других међународних представника, представљању БиХ у међународним организацијама те другим пословима дефинисаним Уставом БиХ.

Зашто је ХДЗ БиХ изабрао управо њу?

ХДЗ БиХ је у априлу ове године једногласно одлучио да управо Даријана Филиповић буде кандидаткиња странке за хрватску чланицу Предсједништва БиХ.

Њен избор унутар странке представљао је и генерацијску промјену.

Након Драгана Човића, који је био кандидат ХДЗ-а БиХ за ову функцију 2014. и 2018. године, те Борјане Кришто, која је 2022. године изгубила од Жељка Комшића, странка се одлучила за политичарку млађе генерације која је већ имала искуство у државном парламенту.

Истовремено, Филиповић је у тренутку кандидатуре већ била једна од најистакнутијих жена унутар ХДЗ-а БиХ и чланица страначког руководства.

Њена кандидатура зато није била изненађење, него резултат дугогодишњег политичког напредовања.

Шта је говорила током кампање?

Централна политичка порука Даријане Филиповић била је равноправност хрватског народа у БиХ и питање начина избора чланова Предсједништва.

Током кампање често је говорила о томе да Хрвати, према њеном политичком ставу, требају имати могућност да сами бирају своје политичке представнике.

Истовремено је покушавала своју кампању проширити изван искључиво националних питања.

Говорила је о европском путу БиХ, економији, одласку младих, односима са сусједним државама, НАТО-у, међународној заједници и функционисању државних институција.

У интервјуу непосредно пред изборе посебно је наглашавала да од Предсједништва не треба очекивати оно за шта нема уставне надлежности.

"Нећу у стотину дана обећавати ствари за које су потребне четири године", поручила је говорећи о евентуалном почетку мандата.

То је важан детаљ за разумијевање њеног политичког наступа, јер је Филиповић током кампање покушавала оставити утисак политичарке која познаје институционална ограничења функције за коју се кандидовала.

Говорила и о младима и одласку људи

Једна од тема коју је отварала јесте и одлазак младих из Босне и Херцеговине.

Иако је њена кампања доминантно била везана за политички положај Хрвата и реформу изборног система, Филиповић је проблем демографског пада представљала као питање које надилази националне подјеле.

У јавним иступима говорила је о потреби стварања друштва у којем ће млади људи моћи планирати живот у БиХ.

Управо је то један од занимљивијих аспеката њеног политичког профила: с једне стране наступа као изразито страначка политичарка ХДЗ-а БиХ, док с друге покушава своју поруку представити кроз питања која се односе на свакодневни живот грађаana, попут посла, економије, европских интеграција и останка младих.

Жена која је градила каријеру унутар странке

За разумијевање Даријане Филиповић важно је знати и да је готово цијелу политичку каријеру провела унутар ХДЗ-а БиХ.

Од Младежи, преко кантоналне страначке структуре и Предсједништва ХДЗ-а БиХ, стигла је до позиције допредсједнице странке, а потом и до највише државне функције.

То је истовремено њена највећа политичка предност и чињеница због које ће њен рад у Предсједништву бити пажљиво посматран.

Предност је искуство, познавање институција и односа унутар странке и Хрватског народног сабора.

С друге стране, чињеница да долази из најјаче хрватске странке у БиХ значи да ће од првог дана мандата бити под лупом због односа према ХДЗ-у БиХ и његовом дугогодишњем предсједнику Драгану Човићу.

Филиповић је током кампање покушавала нагласити да има властити политички идентитет, иако није скривала припадност политици коју ХДЗ БиХ заступа.

Однос према Драгану Човићу

Човић је био један од кључних људи који су подржали њену кандидатуру.

Ипак, Филиповић је током кампање настојала послати поруку да њена евентуална улога у Предсједништву неће бити само наставак Човићеве политике.

То ће бити један од првих политичких тестова њеног мандата.

ХДЗ БиХ је годинама био централна политичка странка међу Хрватима у БиХ, а Човић је у протеклим деценијама био доминантна фигура хрватске политике на државном нивоу.

Долазак Филиповић може зато значити и постепено отварање простора за нову генерацију политичара унутар странке, иако је прерано говорити о томе хоће ли она у будућности постати једна од кључних фигура ХДЗ-а БиХ.

Њен избор има и шире страначко значење.

ХДЗ БиХ се у Предсједништво БиХ враћа након осам година.

Драган Човић је посљедњи пут био члан Предсједништва након избора 2014. године. На изборима 2018. године побиједио га је Жељко Комшић, који је потом освојио и други мандат 2022. године, када је поразио кандидаткињу ХДЗ-а БиХ Борјану Кришто, пишу федерални медији.