Једна бразда - двије перцепције

Држава, патриотизам, рад и труд заједнички су именитељи када се прича о пољопривредницима и производњи хране. Вријеме у којем живимо, довело је до тога да је пронаћи здраву и квалитетну домаћу храну, луксуз. Државе које, ову област, буду имале заштићену и уређену имаће бољу и здравију будућност, у више погледа.

Наравно, сложен је пут до потпуне уређености поменуте области и на њему долазимо до ситуација када се једна перцепција супротставља самој себи и то у погледу права и обавеза. Овд‌је настаје један занимљив однос, може се рећи процес за социолошко посматрање.

Свједоци смо „ривалства“ законских норми, тј. државе и оних на које се те исте регулативе односе, а то су пољопривредници.

Да бисмо наставили даље, неопходно је направити јасну прије свега терминолошку, па и практичну разлику између „сељака“ и пољопривредника (привредника). То су двије категорије, сличне, али често неспојиве. И баш та терминологија, која чини суштинску разлику, користи се у зависности од контекста и потребе представљања у датој ситуацији.

Држава, као главни регулатор свих процеса, у обавези је да даје подршку, али и да примарно регулише све процесе. Подршку даје. Република Српска обезбјеђује сваке године за пољопривреду милионске износе кроз аграрни буџет. Исто тако, видимо недостатак и противљење оном сегменту који би значајно уредио и увео у институционалне оквире многе процесе који се односе на оне који се баве пољопривредом.

Идући истим трагом долазимо до идеје о “фамозној” фискализацији пољопривредних газдинстава, теме која је подијелила, уплашила, а потом изазвала експресно и категоричко “НЕ” од стране оних на које би се односила.

И ту смо дошли до сфере обавеза и друштвеног феномена „држава хоће да отме“, који је генерацијски заступљен на овим просторима. И ево нас опет на теми државе и патриотизма; рекло би се да у овој ситуацији ове двије категорије тренутно нису спојиве и поново смо код супротстављених перцепција о правима и обавезама.

Када је ова тема у питању, поново смо свједоци да ријетко шта у БиХ може доживјети сагласност или исту перцепцији у Републици Српској и ФБиХ. Такав је случај и са фискализацијом. За разлику од нас, ова област ће у ФБиХ бити уређена на исти начин, прихваћена је без отпора.

Поставља се питање, ко је већи патриота или бољи законодавац, у погледу ове двије категорије и два правна система?

Оно што је занимљиво, у контексту савремене данашњице и нашег савременог пољопривредника, јесте то што су одређени техничко-технолошки процеси апсолутно прихваћени, док други апсолутно нису.

У овом односу се симболично супротстављају фискална каса и нов трактор. Фискална каса је, жаргонски речено, писаћа машина у односу на нов трактор, у погледу савремености и сложености коришћења. Једно је прихваћено, с њим се оре, ради и ствара, једноставно и лако, док је друго неприхватљиво и немогуће за користити, како често можемо чути.

У контексту ове приче, треба рећи да је вријеме гледања у небо у ишчекивању шта ће нам оно донијети, дати или уништити, прошло вријеме. Сигурна будућност осмишљена је формализовањем заштите у виду осигурања. А да бисмо га остварили, потребно је мало више да партиципирамо у оним оквирима које уређује сама држава, у овом случају Република Српска.

Чини се да нам је потребна већа кохезија између перцепције и партиципације, у скоро свим областима, па и у овој, како бисмо напредовали на путу развоја, а не на њему стајали.