Билт и Петрич за њемачки ФАЗ: Вријеме је за укидање ОХР-а

Бивши високи представници Карл Билт и Волфганг Петрич у свом тексту позивају на укидање функције високог представника у Босни и Херцеговини, сматрајући да је међународни надзор над земљом постао застарјело рјешење које више не доприноси стабилности, већ одржава политичку стагнацију. Они истичу да је Босна и Херцеговина, три деценије након Дејтонског споразума, формално суверена држава која и даље остаје под снажним спољним управљањем, што, по њиховом мишљењу, кочи развој домаће политичке одговорности.

"Босна и Херцеговина више не треба међународну управу. Повлачење Кристијана Шмита пружа прилику за темељно преусмјеравање," написали су бивши високи представници у ауторском тексту за њемачки ФАЗ.

Наводе да изненадно повлачење Кристијана Шмита с позиције високог представника за Босну и Херцеговину поставља много више питања него што се тиче саме његове насљедничке позиције и да оно приморава Европу да се суочи с једном неугодном геополитичком реалношћу: Тридесет година након Дејтонског мировног споразума, земља и даље остаје у политичком стању неодређености – формално суверена, али фактички и даље под међународним надзором.

"Институција високог представника међународне заједнице је ад хок институција која је у великој мјери успјешно провела обнову ратом разорене земље. Без америчко-европског ангажмана – уз учешће и Русије, Јапана, Канаде, као и Европске уније као главног спонзора у Савјету за имплементацију мира – провођење Дејтонског споразума након 1995. године тешко да би било могуће. Али оно што је замишљено као привремено рјешење за непосредни послијератни период, претворило се у трајно стање. Већ дуже вријеме ова цивилна институција, која је кроз године изгубила и утицај и легитимитет, многим локалним политичарима служи истовремено као непријатељска слика или као ослонац – чиме их ослобађа обавезе да у оквиру демократског друштва сами преузму одговорност и пронађу одрживе политичке компромисе," наводи се у тексту.

Сматрају да би због тога било погрешно сада рефлексно именовати новог високог представника и тиме продужити незадовољавајући статус кво, те да се међународна заједница – прије свега ЕУ – мора запитати да ли овим потезом заиста подстиче стабилност и самосталност, или само конзервира управљану стагнацију.

"Поред тога, ту је и фундаментално промијењена геополитичка ситуација. Док у државама западног Балкана дуготрајан пут ка Бриселу губи привлачност, међународни консензус о будућности Босне одавно је постао крхак. Русија већ годинама отворено одбацује улогу високог представника са посебним овлашћењима и постала је регионални фактор дестабилизације. Сада се, међутим, и у Вашингтону назире изразито трансакциони приступ Балкану. Недавна посјета сина Доналда Трампа пословној пријестоници босанско-српског дијела Босне и Херцеговине мора се посматрати као покушај успостављања још једног упитног пословног односа. Слични процеси већ се одвијају у Србији и Албанији – уз очито занемаривање европских правила и закона. У таквим околностима, насљедник одлазећег високог представника тешко би имао већу легитимност од свог претходника," став је двојице дипломата.

За њих кључно питање није ко ће замијенити Шмита, него које реформе могу успјешно приближити Босну и Херцеговину Европској унији, "јер није одрживо да земља и даље буде у стању ограниченог суверенитета и спољне управе, а истовремено се од ње очекује пут ка чланству у ЕУ.

"На основу темељне анализе тридесетогодишњег процеса изградње државе, Европи је потребан стратешки нови почетак у Босни. Тај нови почетак мора се заснивати на два међусобно повезана елемента: с једне стране, на корекцији дисфункционалног система власти, а с друге стране, на окончању међународног посебног надзора. Ова реформска агенда мора бити уско усклађена са постепеним приближавањем европским структурама. При томе се не ради о радикалној реконструкцији дејтонског система, него о реалним прилагођавањима: одавно су потребне ефикасније структуре одлучивања, јасније надлежности и ограничавање сталних могућности блокаде," настављају.

Закључују да би затварање ОХР-а требало бити уско везано за процес приступања ЕУ, а да би се они услови које су Шмит и његови претходници годинама без успјеха тражили – попут регулисања државне имовине – могли пренијети у одговарајућа поглавља приступног процеса.

"Тиме би се бесконачна расправа о томе припада ли Босна Европи на јасан начин окончала. Укључена у вјеродостојну европску перспективу, држава Босна и Херцеговина постала би дио динамичног политичког пројекта. То би био прелазак са међународног надзора на европску интеграцију. Повлaчење Кристијана Шмита зато представља закашњелу прилику да се међународна политика према Босни из темеља преиспита – и то у европском смјеру. Босни и Херцеговини није потребна бесконачна међународна управа. Оно што земљи треба јесте вјеродостојна европска будућност," пишу Билт и Петрич на крају, преноси Еуроњуз.