Истраживање „Метрикса“: Ко су фаворити, а ко би могао бити изненађење на изборима?

Агенција Метрикс претходних дана објављивала је резултате истраживања јавног мњења за Опште изборе у Републици Српској. Током девет дана објављени су резултати из 9 Изборних јединица.

Директор Републичког завода за статистику Дарко Милуновић у својој објави на друштвеној мрежи Икс пренио је резултате истраживања, истичући да ова агенција од свог оснивања има тачне пројекције.

СНСД најјача политичка опција, раст подршке

Како је истакао у својој објави, СНСД Милорада Додика остаје најјача политичка опција уз очекивани раст подршке у односу на претходни изборни циклус. Реално је очекивати да ће СНСД освојити преко трећине посланичких мјеста у Народној скупштини Републике Српске, односно 30 или више мандата.

О снази владајуће странке говори и податак да је њен рејтинг већи од збирне подршке СДС-а и ПСС-а, чак и када им се придода рејтинг Народног фронта (НФ). Неизвјесна трка за друго мјесто и изненађење изборног циклуса

Док је прво мјесто резервисано за СНСД, води се ватрена борба за друго мјесто између СДС-а и ПСС-а, с обзиром на то да циљају на исто или врло слично бирачко тијело. Иако предизборне анкете дају благу предност СДС-у, теренска кампања доноси додатну динамику.

(ВИДЕО) Како се бирају народни посланици: Мандат је могуће освојити и са мање од 100 гласова

Четврто мјесто по снази заузима За правду и ред – листа Небојше Вукановића, која се истиче као можда и највеће изненађење овог истраживања, са рејтингом који без проблема прелази и замишљени високи цензус од 5%.

Остале мање странке и коалиције биљеже појединачни рејтинг између 2,8% и 5,5%. Очекује се да већина пређе цензус, а могућ је и историјски преседан - да поједини кандидати (попут Владе Ђајића у ИЈ3 и Словенка Ристића у ИЈ6) освоје директан мандат чак и ако њихове странке не пријеђу републички цензус.

Инокосне функције: Минић фаворит, Цвијановић близу апсолутне побједе

Врло је динамична и трка за предсједника Републике Српске, гдје Саво Минић важи за фаворита. Ипак, трка се не сматра потпуно завршеном јер је проценат неодлучних бирача (око 8%) и даље већи од тренутне разлике међу водећим кандидатима (која износи до 5%).

(ВИДЕО) Како се бира предсједник Владе Републике Српске?

С друге стране, избор за српског члана Предсједништва БиХ знатно је извјеснији. Жељка Цвијановић је изразити фаворит и не би било изненађење уколико освоји више гласова него остала два кандидата заједно.

Очекивана излазност

Истраживање процјењује да ће на изборе изаћи око 600.000 гласача ( /- 4%). Иако то у апсолутном броју дјелује мање у односу на прошле изборе, овај број представља више од 75% пунољетних грађана који стварно живе у Републици Српској, док ће формална излазност бити око 50% због неажурираних бирачких спискова који обухватају велики број грађана у дијаспори.

Ранија истраживања

Милуновић је подсјетио и на ранија истраживања агенције „Метрикс“, а која су се показала као тачна.

• Поновљени избори у Добоју (2021.) и Приједору (2021.)

• Општи избори у Републици Српској (2022.)

• Опозив Градоначелника Бијељине (2023.)

• Локални избори 2024. (23/23 града/општине тачно предвиђени)

• Поновљени избори 2025. године.

„Тешко је не вјеровати таквој анализи. Можда ја чак и више вјерујем у њих, него они сами у себе (јер се ради о групи младих и екстремно талентованих људи), а сада им додатно правим тензију пред изборе овом објавом“, навео је Милуновић.

Додао је да у агенцији „Метрикс“ није директор, како неки наводе.

„Из агенције, али и са Економског факултета Универзитета у Бањој Луци отишао сам када сам именован за директора Републичког завода за статистику Републике Српске“, навео је Милуновић.