ЕУ мијења правила за пријем нових чланица, БиХ нико и не спомиње

У Европској унији све гласније се говори о промјени правила за чланство у ЕУ, а идеја је да се у наредној деценији број чланица повећа са 27 на 30, међутим, како преносе европски медији, у том "пакету" у ЕУ би могле ући Украјина, Молдавија и Црна Гора, које не би имале право гласа, а што значи да о Босни и Херцеговини као чланици ЕУ у Бриселу нико и не размишља.

АУТОР: Провјерено Инфо

ЕУ мијења правила за пријем нових чланица, БиХ нико и не спомиње

Фото:Pixabay

"Када дођемо до БиХ па и Србије, дођемо до тога да ми нисмо никоме интересантни. Код БиХ је то питање ОХР-а и ПИЦ-а. Немогуће је, апсолутно немогуће, а постоје и резолуције Савјета Европе које кажу да су ПИЦ и високи представник некомпатибилни са ЕУ. У Европи немају храбрости да ријеше питање ПИЦ-а и ОХР-а и не знају како да ријеше тај парадокс. Друга ствар је расистичко понашање према Бошњацима и Србима. Бошњацима никад неће рећи, али плаше се те муслиманске компоненте, а када је ријеч о Србима, плаше се утицаја Русије преко Србије. Само се о томе ради, јер не постоји ниједан други разлог да се нама не понуди да идемо унутра без права вета. Није ни то најбоље, али мислим да није лоше", рекао је Милко Грмуша, правник.

Наиме, приједлог за промјену правила чланства у ЕУ је у раној фази и мораће га одобрити све постојеће земље.

Идеја је, како пише "Политико", да нове чланице остваре пуна права, али да немају право гласа, односно да немају права вета.

Голоб најавио радикалне мјере у Словенији

"Будуће чланице требало би да буду обавезне да се одрекну права вета док се не спроведу кључне институционалне реформе попут увођења гласања квалификованом већином у већини области политике", рекао је Антон Хофрајтер, предсједавајући Одбора за европске послове њемачког Бундестага, а преноси "Политико" додајући да проширење не смије бити успорено блокирањем реформи од стране појединачних држава чланица ЕУ.

Ова идеја о промјени правила за чланство у ЕУ није нова. Раније су лидери ЕУ инсистирали да је таква ревизија потребна прије него што блок прими нове чланице, међутим покушаји укидања права вета како за будуће тако и за постојеће чланице нашили су на жестоко противљење.

"План да се нове чланице придруже без пуног права гласа осигурао би да останемо способни дјеловати чак и у проширеној ЕУ", рекао је Хофрајтер додајући да су и представници држава западног Балкана дали сигнале да је тај приступ конструктиван и одржив.

Грмуша наглашава да му је драго да се оно што прича задњих седам или осам година сада полако констатује те да је основни проблем код проширења ЕУ став кључних земаља попут Француске, некада Велике Британије, а сада Њемачке, да не желе нове чланице са пуноправним чланством и правом гласа.

Лавров: Русији нису најважније територије, већ људи који тамо живе

"Само што нису имали храбрости да либералној јавности у својим земљама кажу да су грађани земаља источне Европе и Балкана људи другог реда и да не смију имати права као и они. То је основни циљ", рекао је Грмуша додајући да не жели да аболира политичке елите свих земаља источне Европе и Балкана које нису спровеле потребне реформе.

И поред тога што се све више говори о промјени правила, и даље је у Европи доминантно мишљење да се новим чланицама не дозволи придруживање док се не реформише начин на који функционише сама Европска унија.

Међутим, то је, како пише "Политико", велики ризик, јер су фрустрације у државама кандидатима из источне Европе и западног Балкана растуће и то из разлога што су бројне земље предузеле далекосежне унутрашње реформе, али нису ближе чланству годинама након подношења захтјева, преноси портал "Независне".