Епилог 2:0

БиХ је потрошила још 600.000 марака, оних које је потписао замјеник министра финансија и трезора у Савјету министара БиХ, да би се десило оно што се већ десило: да Синиша Каран буде изабран за Предсједника Републике Српске. А побједа је, кажу бројке, била и убједљивија. Ваљда неће ником пасти на памет да опет нешто покуша да оспори, вјерујем да је овом народу доста свега.

Оно што је чињеница, поновљени избори са бољим резултатом Синише Карана, избили су највећи адут опозицији којим је махала у јавности-да власт покраде изборе. Резултати у Добоју, Лакташима, Зворнику, Бањалуци кажу да крађе, једноставно нема.

Интересантно би било сазнати како је јутрос прошао онај или они који су ономад устврдили да би било паметно створити услове да се понове ионако изнуђени избори у новембру. Није му лако или њима. Ваља сада оправдати све уназад два мјесеца.

У тим мјесецима, Синиша Каран скоро да се није ни појавио у јавности, уз образложење да не жели дати прилику било коме да га пријави ЦИК-у. Бранко Блануша, између два изборна дана, постао је предсједник партије. Ни то му није помогло.

Руку на срце, он је синоћ достојанствено признао пораз што би му се могло једино књижити као политички плус. Не умањујући значај Синише Карана као ни неке квалитете Бранка Блануше, јасно је да су на изборни резултат утицали дипломатски километри Милорада Додика, Жељке Цвијановић, Ане Тришић Бабић, Жељка Будимира и других.

Све је у пакету школски приказано у јавности од Мађарске, Израела, доручка код Трампа до писма Дмитрија Медведева. Воли то овдашњи народ чути и видјети. Не кажем да не би волио да види и неке друштвено-социјалне офанзиве, али за надати се да слиједи нешто од тога.

Не треба ни у ком случају потцијенити локалне офанзиве јер ради се о мјестима у којима политички прваци знају како се добијају изборне утакмице. Знате на шта мислим.

А крађе нема, потврдили су поновљени, изнуђени избори за Предсједника Републике. Изгледа да је стварно до народа. Побједа Синише Карана, кандидата за Предсједника Републике Српске показала је и колико је у суштини немоћно и Сарајево. Министар иностраних послова из Тројке у распаду, Елемедин Конаковић, само је стигао да завапи ко је у којем својству ишао пут Америке. Остали се баш нису ни упињали пуно да коментаришу осим што СДА-е смета ријеч „балија“ па се штуро око тога оглашавају.

Нелегални Кристијан Шмит утихнуо. Паметно! Сада још три дана жалбе. Ваљда, поновићу, више ником ништа не пада на памет! Једино ме у цијелој причи интересује шта је сада на памети Драшку Станивуковићу?!