Dodik: Veličanstvene 34 godine nacionalne borbe

Предсједник Милорад Додик изјавио је да је поносан што је био један од посланика првог сазива Народне скупштине Републике Српске који је ишао у сусрет времену и није дозволио да српски народ још једном доживи судбину Јасеновца и јама широм НДХ, да лаковјерно потпадне под муслиманску концепцију уништења.

"Српска никада није изгубила свој народ, а ни народ њу. Све су то величанствене 34 године наше националне борбе. Када народ нешто жели и хоће, онда не постоји сила која то може да укине", поручио је Додик.

Он је истакао да је поносан што су се и тада борили за слободу, иако су многи људи на различите начине платили ту своју политичку борбу.

"Требамо се сјетити свих људи који су тих првих заиста величанствених, али тешких и изазовних дана били одлучни да конципирају политику формирања Републике Српске. Народ у тешким временима треба да има храбре људе, ми смо имали те људе", рекао је Додик новинарима у Бањалуци уочи свечане академије поводом 34 године од оснивања Народне скупштине Републике Српске.

Он је рекао да је на данашњи дан 1991. године формирана Скупштина српског народа као једно од најзначајнијих политичких тијела које је верификовало почетак борбе за статус Срба на овим просторима, а након тога, 28. фебруара 1992. године донесен је први Устав.

"А 12. маја те године у Бањалуци Народна скупштина је донијела Закон о формирању Војске Републике Српске. Све се то може сматрати каменима темељцима српске државности на овим просторима", истакао је Додик.

Он је нагласио да је Народна скупштина бранила своје право да одлучује онда када су многи сматрали да не треба, те да је доносила одлуке и чинила оно што мора.

"Данас је Народна скупштина самостална и највиши орган народне власти у Српској, који има потпуну одоговрност, не само за законодавну активност и очување уставног поретка, него и за политичке процесе", констатовао је Додик.

Он је навео да су многи покушали да Републици Српској ускрате слободу, овлаштења, умање територију, да је српски народ све ово вријеме био изложен дјеловању великих сила које нису биле благонаклоне према српским националним интересима.

"Данас могу да кажем да је Република Српска у бољој позицији, престали су атаци који смо гледали само годину дана прије. Наше одређење је да Српску поставимо као фактор преговора у будућности", рекао је Додик.

Изасланик предсједника Србије Милош Вучевић пожелио је свим посланицима да на најбољи начин штите Устав и законе Републике Српске, изборну вољу грађана, легално и легитимно изабрану власт, која се заснива на демократској вољи грађана.

"Народна скупштина Републике Српске наставља све оно што смо имали у средњовековној Србији, а то су наши сабори, окупљања и доношење најважнијих одлука. Управо је Народна скупштина донела историјске одлуке о оснивању Републике Српске. Честитам и желим да чујем само лепе ствари са обе стране Дрине", рекао је Вучевић.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да је поносан што се његује традиција поштовања људи који су основали Републику Српску и да му је велика част што је обиљежавање окупило бројне госте из Србије, Црне Горе и региона који су дошли да покажу поштовање према Српској.

Народна скупштина Републике Српске, највиши уставни и законодавни орган у структури власти Српске и централна институција парламентарног уређења Републике Српске, основана је 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у БиХ.

Одлуку о томе донијели су посланици изабрани на изборима у јесен 1990. године.

Истог дана, на конститутивној сједници Скупштине српског народа у БиХ, донесени су и други акти међу којима се политичким значајем истичу Одлука о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији и Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у БиХ.

Посланици Народне скупштине Републике Српске, 9. јануара 1992. године, усвојили су Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ. Овај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике.

Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав Републике Српске и Уставни закон за његово спровођење, чиме је формалноправно настао државноправни субјективитет српског народа.