Додик: Трагаћемо за сваким несталим, породицама морају бити омогућени истина и достојанство

- Обиљежавање Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату је тренутак дубоке људске боли, али и позив на непоколебљиву истрајност у трагању за истином и правдом, истакао је предсједник Милорад Додик.

"Датум 30. август је од републичког значаја јер је то дан када тишина говори више од било које ријечи, када је неизвјесност све већа, а сјећање једина најјача веза и нит са онима који ни 31 годину од завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата нису нашли свој смирај у вјечној кући на тлу Републике Српске", нагласио је Додик у изјави за Срну поводом данашњег обиљежавања Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату код Манастира Светог Николе на Озрену у општини Петрово.

Трагедија код Приједора: Познат идентитет страдалог младића (29)

Он је подсјетио да Република Српска и даље трага за 1.616 лица, од којих су 981 цивили и 10 дјеце.

"Замислите родитеља, брата, сестру који још нису нашли посмртне остатке својих најмилијих!? Они и даље преживљавају бол и тугу, а у њима гори вјечна рана која не зараста, јер нестанак није отићи и вратити се. Ово је много горе, ово је нестанак пун неизвјесности, година и деценија чекања.

Нестанак најдражих је вјечита неизвјесност која притишће душу породица. Њихов живот је, нажалост, осуђен на чекање вијести које се претвара у деценије живота између наде и сурове стварности", истакао је предсједник Додик.

У Хрватској све по старом: Опет усташки поздрав на концерту Томпсона у Вуковару

Он је указао да свако име на списку несталих није само број 1.616 или обична статистика, то је нечији отац, мајка, син, кћерка, брат или сестра, комшија, пријатељ, друг, суграђанин.

"Иза сваког имена крије се један живот, један дом који чека. Мајка која је гледала кроз прозор, отац који се надао повратку, а данас можда више нису међу живима и отишли су у гроб са вјечном раном. Остала је можда супруга, сестра, брат који чувају успомене и који се надају или дијете које је одрастало без оца, са сликом и вјечним питањем: 'Зашто се тата никада ниси вратио кући?'", рекао је Додик.

Он је навео да године пролазе, али чекање не престаје, нада помијешена са тугом још постоји да ће једног дана пронаћи траг својих најмилијих и мјесто на којем ће моћи достојанствено прислужити свијећу.

"То су били људи са својим сновима, надама и плановима које је насилно прекинуо рат. Након што су живот дали за Републику Српску и уградили је у њене темеље, 31 годину траје њихово поновно убијање, убијање из дана у дан, а сваки дан је нова нада за породицу да ће бити пронађени посмртни остаци њихових најмилијих. Та неизвјесност додатно разара не само њихове душе, већ и свих нас који живимо у Републици Српској", нагласио је Додик.

Обиљежавајући овај дан, каже Додик, не говоримо само о прошлости, већ и садашости и будућности и моралој обавези сваког становника Републике Српске да се не заборави, да се настави потрага и коначно сазна судбина сваког нашег човјека, сваког борца и цивила.

"Све док постоји и један човјек који нема гроб или за чији гроб се и даље не зна, ни ми не можемо и не смијемо бити мирни. Не смијемо и не можемо посматрати наше сународнике како живе живот пун неизвјесноти, а са друге стране пун наде да ће правда некада бити задовољена.

И оно што је најважније, што је људски и хришћански, не смијемо дозволити да вријеме учини најгору ствар – да прекрије заборавом оно што се заборавити не смије", поручио је Додик.

Данас када се клањамо сјенама наших несталих јунака, рекао је он, истовремено пружамо и руку и ријечи утјехе онима који су највише изгубили, а који и данас, са вјером и стрпљењем, не губе наду да ће дочекати тренутак спокоја.

"Зато нека нас овај дан опомене на непроцјењиву вриједност живота, на бол губитка и на одговорност да чувамо истину. Тражење наших несталих мора бити настављено, иако је оно у овој квази држави од БиХ већ одавно постало политичко и селективно када је ријеч о Србима", указао је Додик.

Он је рекао да у прилог овој чињеници говори и податак да је 2009. године од укупно 1.207 идентификованих лица њих само 22 било српске националности, 2008. године 10 и 2007. идентификовано је 11 лица српске националности.

Ако Институт за нестала лица настави овом "динамиком" да ради када је ријеч о проналску несталих особа српске националности, требаће им више од 150 година да пронађу и идентификују њих 1.660 које тражимо.

Он је рекао да породице несталих имају право да добију одговоре, без обзира на то колико је времена прошло и које су националности, али оваквим понашањем и односом према српским жртвима Институт за нестала лица по ко зна који пут потврђује да је то политичка институција, иако је њен задатак изузетног хуманог карктера у коју са зебњом гледа свака породица која тражи своје најдраже.

"Али, упркос свему, Република Српска и њене институције неће одустати, јер ми не заборављамо, не одустајемо и тражимо истину. У том се огледа и значај очувања колективног сјећања и наставка потраге за свим несталим лицима, као и потребе да се породицама омогуће истина, правда и достојанство", навео је Додик.

Истакао је да за породице које деценијама живе у неизвјесности и ишчекивању проналазак несталих је животно питање које се не може мјерити ни са чим и оно за нас све остаје једно од најважнијих питања, али и трајна обавеза да се њихова судбина и њихових несталих не препусти забораву.

"Вријеме пролази, али сјећање не смије проћи. Наша је обавеза да чувамо успомену на оне који се нису вратили својим домовима, да поштујемо њихове породице и да будућим генерацијама преносимо истину и културу сјећања", поручио је Додик.

Обиљежавање Дана несталих као догађај од републичког значаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату од 2021. године у Републици Српској се обиљежава 30. августа, када је и Међународни дан несталих установљен у знак сјећања на жртве ратова, злочина против човјечности и кршења људских права.