Додик: Међународна интервенција долази главе концепту БиХ

Лидер СНСД-а Милорад Додик изјавио је да никада није постојала заједничка воља да се БиХ избори против међународне интервенције, те да сада та интервенција долази главе прије свега концепту БиХ.

"Учинила је земљу немогућом, а Бошњаке оставила као политичке малољетнике, без способности да самостално одлучују", истакао је Додик.

Према његовим ријечима, бошњачки став био је базиран на схватању да странци њима стално испуњавају жеље, али све то спада у заоставштину која ће Босну учинити тотално заосталом земљом.

Данас празнујемо Свету великомученицу Ирину

"Нама Србима једино преостаје да се спасавамо из тог брода који тоне. Сасвим је небитно да ли ће ту бити ОХР или неће. Ми смо показали да се против таквих ствари може не само борити, већ да се у тој нимало равноправној борби може обезбиједити и развој", рекао је Додик за "Политику".

Додик је навео да чак и када би данас престала међународна интервенција, она иза себе оставља много нереда у БиХ, те да би наивно било очекивати да ће неко с њихове стране тај неред и сређивати.

"Ако им је план био да дезорганизују БиХ, онда је /Кристијан/ Шмит, уз помоћ међународне игноранције, урадио сјајан посао. Свиђело им се да управљају туђом земљом, да производе проблеме, а сада, као што смо чули, неки почињу то да увиђају. Поједини су то виђели и раније – Русија и Кина, рецимо – а сада то примећује и Америка, док Великој Британији и Њемачкој не одговара да то виде. Остајемо при ставу да је борба против туторства у суштини борба за националну слободу", поручио је Додик.

Додик је нагласио да нема јасног међународног консензуса о томе шта уопште треба радити са БиХ.

Испитивање коловоза на дионици ауто-пута Градишка-Бањалука

"Ми тај консензус и не чекамо, јер смо показали да можемо да се изборимо за свој став. Ко год у будућности буде именован, ма ко то био, ако не прође верификацију Савјета безбједности УН и процедуре које предвиђа Дејтонски споразум, за нас ће бити једнако неприхватљив као и Шмит", рекао је Додик.

То значи, додао је он, да морају да се питају стране потписнице Дејтона – Република Српска и Србија, Хрватска, Федерација БиХ и сама БиХ, у којој Република Српска партиципира са безмало половином.

"Тај састав мора на неком форуму да разговара о кандидату и да га предложи Савјету безбједности. Све друго је скрнављење процедуре", сматра Додик.

Додик је рекао да је све што се раније дешавало био покушај преваре, те да Република Српска само указује на оно што пише у Дејтонском споразуму.

"Не знамо ко ће бити нови високи представник и, ко год то био, вјероватно неће бити суштински другачији, али Република Српска мора да буде питана. Такве тонове смо чули и у СБ УН – Русија на томе инсистира, а и Америка тражи шири консензус. Зар би ми сада требало да им контрирамо и слушамо Британију, која нам два вијека прави проблеме", навео је Додик.

Додик је додао да је став Републике Српске да нам високи представник уопште не треба.

"Из угла добронамјерних свјетских сила, исправан приступ био би да нам кажу: покушајте да уредите своје односе, а ако то нисте у стању, онда треба да се разиђете. Шта је у томе лоше? Једино што заиста може да се дефинише као лоше, јесте сукоб. Али ми то одбијамо", истакао је Додик.