Додик: Брутални злочин у Тузли није само историјски податак, већ рана која пече

Злочин над припадницима ЈНА у Тузли, који су се мирно, у колони повлачили из града у складу са договором, био је унапријед планиран и осмишљен у главама муслиманских паравојних и политичких структура које су одлучиле да крвопролићем пошаљу још једну поруку Србима да за њих у БиХ нема права на живот, нити било каквог договора осим прогона и убијања, истакао је предсједник Милорад Додик.

Поводом обиљежавања страдања припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године, Додик је изјавио Срни да на тај дан прије 34 године нису убијени само војници, већ је убијена ријеч, договор и свака могућност повјерења.

"Младићи који су вјеровали да напуштају град у складу са договором дочекани су кукавички из засједе мецима, ватром и бруталном мржњом. Снимци запаљених возила и тијела војника који су обишли свијет остали су трајни доказ планираног злочина који ни послије више од три деценије није добио правду какву заслужују све невине жртве и њихове породице", рекао је Додик.

Он је нагласио да посебно боли чињеница да се убице, које су свима познате, па тако и правосуђу у БиХ, слободно шетају, док су српске жртве систематски прећуткиване, што говори о дубокој неправди која се настанила у БиХ, а са којом се српски народ суочава од почетка 90-их година све до данас.

"БиХ је земља у којој су српске жртве неважне, а српска страдања непожељна тема, у којој црне мараме немају тежину, као ни суза српске мајке. Правосуђе овакво какво је сада очигледно не признаје српске жртве, али ће процесуирати сваког Србина који дигне три прста, који честита рођендан првом предсједнику Републике Српске и команданту српске војске. Све то по ко зна који пут потврђује да гдје престаје логика, почиње БиХ, те да је то само земља апсурда", констатовао је Додик.

Упркос свему, каже Додик, Република Српска, њен народ и институције никада неће дозволити да "Тузланска колона" буде заборављена, нити ће пристати на прекрајање историје и њено фалсификовање како то муслимани стално покушавају, па и у овом случају када убиство војника ЈНА славе као такозвани "дан одбране Тузле".

"То све говори ко је у БиХ отворено заговарао рат у БиХ, ко је пуцао у српског свата на Башчаршији, на колону ЈНА у Добровољачкој, починио покољ у Сијековцу... Све су то болни примјери и докази сулудог размишљања муслиманских политичара и њиховог виђења БиХ као муслиманске државе у којој два конститутивна народа, Срби и Хрвати, не би имали право на живот", нагласио је Додик.

Он је поручио да је наша обавеза да говоримо истину, да чувамо успомену на убијене војнике и да будуће генерације учимо шта се догодило када су мржња и муслимански екстремизам замијенили разум и договор.

"Зато ћемо се увијек достојанствено и поносно сјећати да су у Тузли убијени недужни људи, недужна младост, само зато што су били припадници ЈНА и што су били Срби. Брутални злочин у Тузли није само историјски податак, већ дубока рана која и данас пече породице оних који су тог дана изгубили своје најмилије, али и све нас, јер је тог 15. маја заустављена младост у камионима који су требали да их возе кући, у мирније сутра.

Умјесто загрљаја мајке, оца, сестре, брата дочекали су их пуцњи и гранатирања, а умјесто договореног мирног повлачења, остао је само мирис барута, паљевине, гарежи и гласна тишина која и данас одјекује Брчанском Малтом", истакао је Додик.

Зато је наша обавеза, поручио је Додик, да чувамо сјећање на њих и жртву коју су поднијели вољом монструма, а који су зарад њихове сулуде идеје о муслиманској БиХ свирепо и мучки убијали, палили и сијали смрт.

"Почели су сулуди рат, жртвовали мир, али своју идеју нису реализовали, јер је српски народ имао своју Републику Српску и институције које га штите и данас. И зато док год имамо своју Републику и своје институције српски народ не треба да брине, али мора да их чува јер су оне завјет оних који су дали своје животе и дијелове тијеле да би ми данас имали слободу", закључио је Додик.

Муслиманске јединице у Тузли напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА и, према званичним подацима, убиле 54 војника, а раниле 78, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града. Од 44 заробљена војника петорица су касније убијена, а остали су злостављани и мучени.