Дан побједе и завјет Републике Српске: Слобода нема цијену

Девети мај, Дан побједе над фашизмом, за мене и за српски народ није само историјски датум. То је и дан сјећања на огромно страдање српског народа, који је заједно са руским народом био међу највећим жртвама нацистичке и фашистичке идеологије у Европи. Мало је народа који су тако скупо платили слободу као што су то платили Срби и Руси.

То је дан дубоке, исконске захвалности руском и совјетском народу који је поднио најтежу жртву у борби против зла које је пријетило да прогута читаву Европу. Преко 27 милиона погинулих синова и кћери Русије нису дали свој живот само за своју отаџбину - они су ослободили свијет од нацистичке пошасти. Европа им дугује вјечну захвалност. Без руске крви, без Стаљинграда, без јуриша на Берлин, данас не бисмо говорили о слободи, већ о мраку који би још владао нашим континентом.

Српски народ је у тој борби поднио страшне жртве. Козара је постала симбол страдања и отпора, мјесто гдје су читава села нестајала у пламену, гдје су мајке остајале без дјеце, а дјеца без родитеља. Јасеновац и Доња Градина остали су трајни биљег монструозне политике истребљења која је над Србима спровођена само зато што су били оно што јесу. На тим мјестима није убијан само народ - покушавано је да се убије и његово име, вјера, култура и право на постојање.

Република Српска и српски народ ту захвалност носе у срцу. Ми знамо шта значи борити се против фашизма. Знамо цијену слободе. Зато је наше савезништво са Русијом вјечно и непоколебљиво. Русија је у најтежим тренуцима за нас била уз нас, а ми ћемо увијек бити уз Русију. Наша братска веза није ствар пролазне политике - она је уткана у срца, историју и сјећање.

Када говоримо о Дану побједе, говоримо и о завјету да никада не заборавимо оне који су положили живот да би српски народ опстао. Наши преци нису бирали лакши пут. Бирали су слободу, и када је она значила страдање, голготу и жртву. Зато српски народ никада неће пристати да му они који су били на погрешној страни историје данас одређују шта смије да памти, кога смије да поштује и како смије да обиљежава своју историју.

Данас свијет, нажалост, у много чему подсјећа на оно предвечерје побједе 1945. године. Поново се воде битке за судбину човјечанства. Поново се намећу хегемоније, поново се крше међународно право и суверенитет држава. Јасно је да нема трајног мира, ни глобалног ни европског, без равнотеже снага и без признавања легитимних интереса Русије. Мир се не гради на диктату једне силе, већ на договору великих народа који поштују једни друге. Са Русијом се мора пронаћи заједнички језик о правилима по којима ће свијет функционисати - безбједносно, политички и економски.

Посљедње три деценије показале су да је мир највише угрожен политиком неколико америчких администрација након завршетка Хладног рата. Умјесто да граде партнерство, оне су кренуле у експанзију, у окруживање Русије, у наметање униполарног свијета. У томе су их, нажалост, ревносно подржавале снаге у Европи које су директни духовни потомци највећих колаборациониста нацизма и фашизма. Данас се, огрнути плавом заставом Европске уније, усуђују да држе придике руском и српском народу. Заборављају да су њихови преци 1941. дочекивали окупаторе с цвијећем, док су наши дједови гинули у шумама и по брдима за слободу.

У Републици Српској то видимо најбоље на дјелу. Октроисање Кристијана Шмита за лажног "високог представника" - без сагласности Савјета безбједности Уједињених нација и супротно Дејтонском споразуму - представља класичан примјер неоколонијалног понашања. То је савремена верзија онога што смо видјели и у Другом свјетском рату: спољашњи намјесник или вазал који долази да укине демократске процедуре, да поништи законе и институције, да омогући мајоризацију српског народа и пљачку наших ресурса.

Посљедњи пут када су Нијемци управљали овим просторима, то је такође било на ужас српског народа. Срби су тада свој отпор платили масовним страдањима, јамама, логорима и спаљеним селима, али нису пристали на покорност. Управо зато данашње генерације имају обавезу да не поклекну пред притисцима и да чувају своја огњишта, своју будућност и насљеђе које су нам преци оставили.

Док су Нијемци некада долазили тенковима да узму наше руднике и шуме, данас то покушавају да ураде преко једног свог намјесника који укида вољу народа изражену на изборима.

Српски народ то никада неће прихватити. Ми смо народ који је увијек бирао слободу, а не ропство. Зато смо увијек били и бићемо уз руски народ - јер су Руси овдје, на нашим просторима, гинули несебично да би нам обезбиједили слободу. Нису долазили да узму, већ да ослободе.

Српски и руски народ повезани су управо том историјском жртвом и разумијевањем да нема слободе без спремности да се за њу плати највећа цијена. На олтар европске слободе наши народи положили су милионе живота. Зато нико нема право да данас релативизује наш допринос побједи над фашизмом нити да нас учи шта су слобода и антифашизам.

Девети мај нас подсјећа да зло никада не нестаје заувијек, већ се само маскира. Данас, као и 1945, побједа ће припасти онима који бране правду, суверенитет и достојанство народа. Република Српска стоји чврсто уз Русију у тој борби. Нека нам Дан побједе буде инспирација да сачувамо слободу коју су наши преци платили најскупљом цијеном.

Живјела Русија!

Живјела побједа!

Живјела Република Српска!