"Да ли су ЦИК БиХ и Шмит узели све у обзир када су одлучили да нас придруже Филипинима, Киргистану, Монголији и Ираку?"

Систем са оптичким скенерима приликом гласања на изборима, какав је уведен у БиХ, имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак, а само ће бирачи у БиХ добијати четири одвојена гласачка листића, те ће сваки појединачно убацивати у скенер чиме се пропорционално повећава могућност појаве техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања уколико се листићи неправилно окрену, истакао је предсједник Милорад Додик.

"Све то чини БиХ јединственим случајем у свијету када је ријеч о примјени изборних технологија", навео је Додик у ауторском тексту за Медијски систем Републике Српске - СРНА који преносимо у цијелости:

Савезни уставни суд Њемачке је 2009. године пресудио да коришћење електронских гласачких уређаја није у складу са уставним начелом јавности избора, јер бирачи без посебног техничког знања нису могли поуздано да провјере кључне кораке гласања. Након лошег искуства из 2005. године, Њемачка се вратила класичном гласању путем папирних листића и ручном бројању гласова.

Од уређаја су одустале и Холандија и Ирска, које су се такође вратиле ручном бројању гласова, јер није постојала довољна сигурност да су поузданост система и тајност гласања обезбијеђени.

Француска је 2008. године забранила даље увођење електронских гласачких уређаја општинама које их до тада нису користиле. Данас приближно три одсто француског бирачког тијела има могућност гласања на таквим уређајима, док се за велику већину бирача користе папирни гласачки листићи.

Када је ријеч о другим чланицама ЕУ, Малта и Летонија користе оптичко скенирање папирних гласачких листића, али по процедури која се значајно разликује од система који је уведен у БиХ. Бирачи наиме гласају на класичан начин и немају непосредан контакт са скенерима. Након завршетка изборног дана, запечаћене гласачке кутије транспортују се на централно мјесто за бројање гласова, гдје чланови изборних комисија отварају кутије и скенирају листиће.

Без обзира на то што бирачи немају непосредан контакт са скенерима, Летонија је на локалним изборима 2025. године имала много техничких проблема, па се на многим мјестима морало прећи на ручно бројање.

Систем са оптичким скенерима какав је уведен у БиХ имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак.

Једна од кључних разлика јесте број гласачких листића. Бирачи у Монголији, на Филипинима и у Ираку имају један јединствени гласачки листић, док у Киргистану добијају два одвојена листића.

Једино ће бирачи у БиХ добијати четири одвојена гласачка листића, те ће сваки појединачно убацивати у скенер. Тиме се пропорционално повећава могућност појаве техничких грешака и проблема, као и ризик од угрожавања тајности гласања уколико се листићи неправилно окрену. Све то чини БиХ јединственим случајем у свијету када је ријеч о примјени изборних технологија.

Када се осврнемо на искуства наведених земаља, наилазимо на занимљиве примјере. На парламентарним изборима 2024. године у Монголији ОЕБС је, између осталог, забиљежио сљедеће проблеме повезане са примјеном изборне технологије: 1. У одређеном броју случајева била је угрожена тајност гласања јер су неки бирачи убацивали листиће у скенер лицем према горе; 2. Прописи нису довољно јасно уређивали поступак у случају неслагања резултата електронског и ручног бројања; 3. На око 14 одсто посматраних бирачких мјеста забиљежени су случајеви проблема са очитавањем отиска прста.

На Филипинима је овај систем гласања са оптичким скенерима имао сљедеће проблеме: 1. Заглављивање и одбијање листића; 2. Прегријавање и потребу за замјеном уређаја; 3. Дуге редове на мјестима на којима су настајали технички проблеми; 4. Случајеве у којима су бирачи остављали листић како би га комисија касније скенирала; 5. Појављивање мрља од тинте на гласачким листићима.

У Киргистану је ОЕБС на парламентарним изборима 2021. године, када су коришћени ови скенери, забиљежио сљедеће проблеме: 1. Повремене техничке кварове скенера и биометријских уређаја за идентификацију бирача; 2. Поједини бирачки одбори резултате из скенера су једноставно преписивали у записник без претходног, прописаног ручног бројања; 3. Неусклађеност броја издатих и неискоришћених листића са бројем листића у гласачким кутијама; 4. Бројање је негативно оцијењено у више од трећине посматраних случајева јер комисије нису уредно спроводиле независну ручну контролу.

ОЕБС је посматрао и пријевремене парламентарне изборе у Киргистану 2025. године, а један од закључака био је да је повјерење у изборни процес умањено због недовољне транспарентности технологије.

Међу проблемима забиљеженим 2025. године били су: 1. Није било независне сертификације уређаја нити независног тестирања; 2. У више од 30 одсто посматраних случајева скенери су прерано повезани на мрежу током гласања, иако је пренос података био предвиђен након затварања бирачких мјеста; 3. Било је техничких проблема са скенерима, као и са интернет везама на бирачким мјестима; 4. Највећи проблем настао је послије гласања – комисије нису извршиле обавезно ручно бројање, већ су само преписивале резултате са скенера у записнике.

На парламентарним изборима у Ираку 2021. године посматрачка мисија ЕУ забиљежила је кварове појединих оптичких скенера, проблеме са електронским преносом резултата са више хиљада бирачких мјеста, недовољну јавну доступност података о сертификацији и ревизији електронског система, као и изостанак ручне провјере листића које су скенери прогласили неважећим.

Да ли су ЦИК БиХ и Шмит узели све ово у обзир када су одлучили да нас придруже Филипинима, Киргистану, Монголији и Ираку?