Бећировић прекраја прошлост БиХ

Предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић искористио је свој боравак у Вашингтону да би и овог пута изнио мноштво неистина о БиХ, а за блаћење Срба овог пута је искористио Сарајевску хагаду.

Бећировић је у говору на Капитол Хилу, у склопу обиљежавања почетка празника Песах рекао да је Сарајевска хагада преживјела инквизицију и нацизам, те "великосрпску опсаду Сарајева".

- Хагада је преживјела Други свјетски рат, када су је босански муслимани, ризикујући властите животе, сачували од нациста. Преживјела је великосрпску опсаду Сарајева 1990-их година, када су је спасили храбри радници Земаљског музеја БиХ, док је град био под гранатама - нагласио је Бећировић. Рекао је и да се у Сарајеву, на малом простору налазе џамије, цркве и синагоге.

Бећировић је рекао да "неки злонамјерни политичари и лобисти покушавају да пласирају лажну тезу о сукобу цивилизација у БиХ".

- То је ноторна неистина. Различитост је наше богатство - навео је Бећировић који је потом наставио политичи непримјерен говор који са хагадом нема никакве везе. Тако је истакао да се "30 година након агресије на БиХ и почињеног геноцида над Бошњацима, поново суочавамо са злочиначком пропагандом".

- Посебан циљ бруталне пропаганде 1990-их година био је да се Бошњаци демонизују и компромитују у очима САД и Запада. Не заборавимо, управо је застрашујућа политичка и медијска кампања била увод у једини геноцид у Европи након Другог свјетског рата - геноцид над Бошњацима. Овај опасни циљ дискредитовања Бошњака поново је активиран. Нажалост, поново смо свједоци монструозне пропаганде против БиХ, државе која је поуздан дио Глобалне антитерористичке коалиције - истакао је Бећировић.

Хагада и НАТО

Какве везе Сарајевска хагада има са НАТО савезом и евентуалним уласком БиХ у НАТО, није познато, али је Бећировић овом приликом говорио и о томе.

- Ми будућност видимо у евроатлантској породици држава. Улазак БиХ у НАТО је улагање у колективну сигурност, а не само наш национални интерес. Стабилна БиХ и југоисток Европе значе сигурнији евроатлантски свијет - закључио је Бећировић.

Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић рекао је да Бећировић и министар иностраних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић, који је такође био на овом догађају, само урушавају БиХ у коју се "куну” причајући погрдно о Србима по свијету. Минић је оцијенио да њихова прича ничему не доприноси већ да урушава државну заједницу БиХ, као и да је то њихова реакција услиједила након успјешне посјете Вашингтону српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић и лидера СНСД-а Милорада Додика.

- Историјски ревизионизам и реваншизам који долазе из политичког Сарајева ситуацију у БиХ константно враћају назад у таму. Тумачења историјских догађаја из Другог свјетског рата, која се могу чути из Сарајева, представљају покушај ревизије чињеница - изјавио је министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир.

Будимир упозорава да су такве изјаве неприхватљиве јер представљају релативизовање страдања српског и јеврејског народа који су били жртве геноцида и масовних злочина током Другог свјетског рата. Према његовим ријечима, требало би имати бар мало пристојности према тим жртвама ако се зна да су највећи концентрациони логори, а и геноцид који се вршио по селима и другим насељима, десио управо на подручјима данашње БиХ. Сматра да овакав начин фалсификовања историје доприноси даљем раздвајању народа у БиХ.

Шта каже струка

Социолог Владимир Васић, који је стручни сарадник за материјалне ресурсе Универзитета у Источном Сарајеву, за "Глас Српске" каже да су овакви иступи постали редовни.

- Таква изјава представља школски примјер политичког присвајања историје и њеног претварања у средство идеолошке мобилизације. Када се појединачни чин храбрости и професионалне одговорности претвори у колективну заслугу једне заједнице, то више није интерпретација – то је конструкција - оцијенио је Васић.

Подвукао је да таква конструкција није безазлена.

- Она свјесно брише улогу других актера, поједностављује сложену прошлост и намеће црно-бијелу слику у којој једни увијек спасавају, а други су имплицитно означени као пријетња. То је опасан образац који дугорочно продубљује неповјерење и онемогућава било какав озбиљан дијалог о заједничкој историји - нагласио је Васић.

Умјесто чињеница, сматра, нуди се политички користан мит.

- Умјесто научне прецизности, добијамо реторику која служи дневној политици. А када политика почне да уређује прошлост, онда истина неизбјежно постаје колатерална штета. Дакле, стиче се утисак да поједини челници бошњачког политичког сафа користе сваку прилику за интерпретацију историје на њима познат начин, а са циљем, подразумијева се, дискредитације српског народа и представљања истог као најогавнијег могућег - закључио је Васић.

Правник Огњен Тадић за "Глас" је истакао да, слушајући извјештаје о томе шта је Бећировић у Вашингтону говорио о Сарајеву, џамијама, синагогама и црквама, не може, а да се не сјети своје службене посјете Техерану.

- Исто сам тада слушао од тадашњег предсједника Скупштине Ирана Алија Лариџанија. И он ми је причао о томе како у Техерану уз хиљаде џамија има и покоја православна црква и синагога – истакао је Тадић.

Поводом тога да ће Бећировић говорити о Сарајевској хагади огласили су се прије пар дана и из Земаљског музеј рекавши да су о томе упознати путем медија те да музеј није укључен у организацију догађаја, иако је ријеч о предмету који је у њиховом власништву.

- Организатори наведеног представљања од Земаљског музеја БиХ нису тражили да им се доставе информације, фотографије или било који продуцирани материјал на тему Сарајевске хагаде - истакли су.

Казали су и да су "ипак увјерени да ће Конаковић и Бећировић искористити наведену прилику да представнике америчке администрације упознају са разлозима, као и њиховим личним и институционалним, 'надасве успјешним' напорима да се 30 година након потписивања Дејтонског споразума, ријеши питање финансирања Земаљског музеја БиХ".

Музејска библиотека у Земаљском музеју сачувана је током Другог свјетског рата од уништења захваљујући директору музеја Јози Петровићу. Хагада је 1943. године похрањена у трезор Земаљске банке и заслугом Дервиша М. Коркута који је најврједније ствари из музеја оставио камуфлиране међу десетине хиљада комада свезака, док је књижни фонд сакрио у подрум. У протеклом рату хагада је већину времена чувана у сефу Централне банке.

Шта је Сарајевска хагада

Сарајевска хагада је јеврејски рукописни осликани кодекс, који потиче из средњовјековне Шпаније. Важи за једну најљепших књига ове врсте, а у посједу Земаљског музеја је од 1894. године. Прије тога припадала је сарајевској јеврејској породици Коен.

Претпоставља се да је настала око 1350. године у Барселони, која је тада била у саставу Арагона, а из Шпаније је изнесена још у 15. вијеку, пише Глас Српске.