"Бајка о лову на људе" Њемачки лист сецира причу о "Сарајево сафарију" и како су Раја, Гаја и Влаја преварили медије

Под насловом "Бајка о лову на људе", Франкфуртер алгемајне цајтунг доноси други наставак о "Сарајево сафарију", наводећи да "постоје сумње" у причу да су богати странци током опсаде Сарајева организовано долазили и плаћали да пуцају на цивиле.

Новинар Михаел Мартенс је раније већ објавио чланак у којем се суочава са кључним изворима те приче, а сада, у нед‌јељном издању угледног листа, доноси нови текст.

У њему пише, преноси DW, да су извори, један документарни филм и двије књиге, ослоњене на анонимне, непоуздане или мртве свједоке којима аутори често надијевају надимке.

– Могли су их назвати и Раја, Гаја и Влаја – пише иронично Мартенс, наводећи имена цртаних ликова, нећака Паје Патка.

“Ко се, насупрот томе, сам распита у Сарајеву и прича са људима који су преживјели блокаду, брзо наилази на противрјечности у тој причи”, пише у чланку.

Фрањевци ништа нису знали

Мартенс среће фра Мирка Мајданждића из фрањевачког реда, који се сјећа опсаде, мањка воде и снајпера.

– За брата Мирка приче о снајперистима нису некакве легенде. Њихово присуство на брдима било је годинама за њега и још стотине хиљада људи у обручу дио живота, смртна опасност – пише Мартенс.

– Тешко ми је да повјерујем да су ту долазили силни странци и плаћали да пуцају. Што је човек богатији, што има више моћи, то је можда већа његова потреба да ради перверзне ствари. Али та прича о италијанским ловцима на људе… зашто је нисмо чули током рата – каже Мајданџић за њемачки лист.

Фрањевац негира и нешто што је италијански романописац Ецио Гавацени написао у књизи “Викенд-снајперисти”; наиме, да му је један “свједок” рекао да је током рата од једног фрањевца чуо за италијанске обијесне снајперисте, преноси Политика.

Исказ једног ватрогасца

Мартенс даље пише да се у Сарајеву често чује питање: “Али, шта је са оним свједоком?”

Ту се, појашњава, мисли на америчког ватрогасца Џона Џордана који је био у опкољеном Сарајеву, свједочио пред Трибуналом у Хагу и “овлаш поменуо нешто што би могло да се тумачи као потврда за тврдњу” о туристима-убицама.

– Тврдио је да је на сарајевској Грбавици, коју су држале српске снаге, посматрао људе (или једног човјека – Џордан у исказу скаче из једнине у множину) који очито нису упознати са тереном и које воде српски борци. Џордан говори о „туристима-стријелцима“. Додуше, није их видио да пуцају, али јесте да их воде од једне до друге снајперске позиције – пише Франкфуртер алгемајне.

– Ко хоће – пише Мартенс – може у те ријечи да учита много. А италијански симулант истраживача Гавацени је хтио. У својој књизи Џорданов исказ чак назива “одлучујућим”.

У Хагу нема баш ништа

Мартенс додаје да су многи медији преузели Гаваценијево тумачење иако је Џордан једини свједок који је у Хагу поменуо наводне дошљаке-снајперисте, док 4.649 свједока тако нешто није поменуло.

Новинар је покушао да контактира бивше главне тужиоце Карлу дел Понте и Сержа Брамерца који никада нису помињали ништа о “Сарајево сафарију“. Али, Дел Понте више не одговара новинарима, а Брамерц, због своје садашње функције, не може да прича о тој теми.

Мартенс наводи да је причао са „ранијим високим сарадником“ хашког Тужилаштва који је замолио да му се не наводи име.

– Човјек је љут због „легенде“, како у телефонском разговору зове ову ствар. Каже: „Та ствар одвлачи пажњу од хитне неопходне потраге за правим злочинцима који су починили праве ратне злочине“ – пише лист.

Тај саговорник наводи да на десет милиона страница материјала које је Трибунал скупио, осим Џордановог исказа, нема ништа о наводним убицама-туристима. Саговорник додаје да ни тужиоци у БиХ, Италији и Белгији немају ништа осим “рекла-казала, као у књигама”. И још да је Џорданово свједочење својевремено одбачено као “сасвим невјеродостојно” и да није имало улогу у пресуди.

Медији повјеровали

Мартенс наводи да је за нед‌јељно издање франкфуртског листа причао са више од десет особа које су преживјеле опсаду Сарајева те се касније бавили том темом. Нико од њих нема чак ни индиције да је „Сафари“ постојао.

– Прича о стотинама богатих странаца у босанском лову на људе је отприлике нереална колико и тврдња да се током рата појавио Кинг Конг да брани Сарајево. Са једном разликом – прича о Кинг Конгу као спасиоцу Сарајева је тако очито измишљена да на њу не би пали страни медији као да се ради о чињеници – закључио је новинар.