Анализа Синише Карана: ЕУ се претвара у војни савез, а ПИК покушава да оживи ОХР мимо закона

Протекла сједница Савјета за спровођење мира /ПИК/ није никакав историјски догађај сам по себи, већ само још једна карика у тридесет година дугом ланцу систематског рушења Дејтона и покушаја стварања унитарне БиХ, изјавио је професор уставног права Синиша Каран.

Каран је подвукао да око двије ствари од самог почетка не смије бити никакве забуне: ПИК правно не може да именује високог представника, а одговарајућа резолуција Савјета безбједности УН није пука формалност, већ суштина цијелог процеса.

– Према Анексу 10, високог представника предлажу стране потписнице Дејтонског споразума, међу којима је и Република Српска. Његов мандат је децидно наведен и он нема право да намеће законе, смјењује функционере или обликује уставно уређење суверене државе. Све ван тога нема правни основ, и никакав ПИК то не може промијенити – појаснио је Каран, подсјетивши да ово тијело уопште и не постоји у Дејтонском споразуму, већ је настало накнадно.

Према његовим ријечима, комплетан механизам у којем ПИК даје налог, а високи представник намеће одлуке, изграђен је са само једним циљем – да буде алат за рушење мултиетничке федерације и стварање унитарне бошњачке БиХ. Каран истиче да је БиХ само оно што договоре два ентитета и три конститутивна народа, те да је за Српску мјеродаван искључиво изворни Дејтон.

Професор уставног права указује да смо данас свједоци отвореног судара два потпуно супротстављена концепта.

– С једне стране стоји суверенистички концепт америчке администрације под вођством Доналда Трампа, који полази од тога да одлуке морају доносити домаћи лидери, а да ОХР није замишљен да буде трајан. Република Српска ту позицију у потпуности подржава јер је вријеме да се ова земља препусти изабран улози народних представника – навео је Каран.

Насупрот томе, како тврди, стоји унитаристички концепт појединих европских центара моћи којима је Дејтон мртво слово на папиру, а ПИК алат за кројење грађанске државе по мјери једног народа. Он је додао и да се Европска унија данас отворено мобилишу као војни савез, што доводи у питање сам смисао европских интеграција.

– Постоје они који су спремни да се супротставе и Америци, и Дејтону, и правој логици, само да би сачували стање протектотара. Тај протекторат им даје оно што никада не би могли да добију на легалним изборима – закључио је Каран.