Алтернативне санкције у Српској: 37 осуђеника ради у јавном интересу

Министар правде Републике Српске Горан Селак изјавио је да је од доношења законске одредбе о замјени затворске казне радом у јавном интересу реализовано 37 случајева у којима је надлежни суд, на захтјев осуђеног лица, одобрио ову могућност.

Селак је навео да се ова врста алтернативне санкције најчешће изриче за кривична дјела из области безбједности саобраћаја, шумске крађе, тјелесних повреда и сличних лакших кривичних дјела.

- Рад у јавном интересу је врста алтернативне кривичне санкције којом се учиниоцу кривичног дјела, на његов захтјев, умјесто издржавања казне затвора до једне године омогућава да ради за корист заједнице у јавним предузећима или установама - појаснио је Селак.

Он је напоменуо да ова мјера има за циљ ресоцијализацију осуђеника, смањење притиска на казнено-поправне установе и обезбјеђивање користи локалној заједници, а законски је регулисана Кривичним закоником Републике Српске, Законом о извршењу кривичних и прекршајних санкција Српске, те Правилником о начину извршења рада у јавном интересу.

Акција „Калибар“: Полиција у Приједору одузела пушку и муницију

Према његовим ријечима, након што надлежни суд достави одлуку о замјени казне затвора мјером рада у јавном интересу, министар правде доноси рјешење којим упућује осуђено лице на рад код правног субјекта код којег се може извршавати рад у јавном интересу.

- С обзиром на то да се овај рад одвија у мјесту пребивалишта осуђеног лица, било нам је битно да окупимо представнике јавних предузећа, установа и општинских организација Црвеног крста из свих мјеста у Републици Српској, како бисмо на тај начин заједнички обезбиједили капацитете у локалним заједницама за извршење ове алтернативне кривичне санкције - појаснио је Селак.

Он је навео да је од почетка примјене ове врсте алтернативне кривичне санкције до сада остварена сарадња са око 50 партнера - јавних предузећа, углавном из области комуналних дјелатности, општинским и градским организацијама Црвеног крста и мањим бројем јавних установа гдје је могућ рад у јавном интерсу.

Селак је нагласио да је, у том смислу, потребно јачати сарадњу између Министарства правде Републике Српске и локалних заједница.

- Веома смо задовољни озбиљношћу и начином на који су правни субјекти - партнери у извршењу рада у јавном интересу приступили овој врсти сарадње. Позивам све правне субјекте који испуњавају прописане услове, а који су заинтересовани за овај вид, да се пријаве на јавни позив Министарства правде да бисмо наставили договорени темпо сарадње - рекао је Селак за Срну.

Он је истакао да је рад у јавном интересу једна од најефикаснијих алтернативних санкција у савременом кривичном праву.

ЕУ није постигла договор о 21. пакету санкција

- Доноси вишеструку корист за цијелу заједницу, смањује друштвене и буџетске трошкове, доприноси ресоцијализацији и заштити јавног интереса - закључио је Селак.

Закон о измјени и допуни Кривичног законика Републике Српске, којим је омогућена замјена затворске казне радом у јавном интересу, ступио је на снагу 23. марта ове године.