Large banner

Политика

11.04.2026.

09:57

Кресојевић: Тузла која је мањи град од Бањалуке, има већи аеродром и бољу повезаност; Аеродроми Српске му одговорили

Финансијску помоћ добијамо искључиво од Владе Српске док Град Бањалука не субвенционише авио линије, саопштили су Аеродроми Републике Српске, одговорајући на критике посланика ПДП-а у НСРС Бојана Кресојевића

Кресојевић: Тузла која је мањи град од Бањалуке, има већи аеродром и бољу повезаност; Аеродроми Српске му одговорили
Фото:Screenshot / YouTube

Тузла, која је мањи град од Бањалуке, има већи аеродром и бољу повезаност за градовима Европе, рекао је посланик ПДП-а у НСРС Бојан Кресојевић.

Кресојевић је рекао да се новац који се издваја за лобирање, треба да се одрази на економију.

- Троше се милиони марака на лобирање. Наиме прошле године 100 милиона марака је дато за лобирање и очекивали бисмо да ћемо имати неке нове летове, неке нове компаније, унапређење пословања јавог предузећа, међутим немамо - рекао је Кресојевић.

Одговор Аеродрома Републике Српске

Финансијску помоћ добијамо искључиво од Владе Српске док Град Бањалука не субвенционише авио линије, саопштили су Аеродроми Републике Српске, одговорајући на критике посланика ПДП-а у НСРС Бојана Кресојевића.

- Очигледно је да се аеродром користи као средство политичких препирки, без стварног разумијевања његовог функционисања. Колико су такве критике недосљедне показује и чињеница да је управо у периоду мандата Бојана Кресојевића на позицији градског менаџера, на приједлог одборника Уједињене Српске, усвојена одлука о додјели 200.000 КМ гранта подршке Аеродрому Бањалука, која никада није исплаћена. Ово најбоље говори о недосљедности и лицемјерству јер они који данас критикују, у тренутку када су имали прилику да помогну, нису реализовали ни већ усвојене мјере подршке - истакли су Аеродроми.

благодатни огањ.jpg

Слава Богу: Вечерас благодатни огањ са Христовог гроба стиже у Храм Светог Саве

Навели су да Међународни аеродром Бањалука финансијску подршку добија искључиво од Владе Републике Српске, док од Града Бањалука упркос томе што сам град генерише значајне економске бенефите кроз туризам, трговину, транспорт и привреду не добија финансијску подршку, нити град учествује у субвенционисању авио-линија.

- Истовремено, посебно је индикативно да се Бојан Кресојевић у јавности као градски менаџер хвалио подацима да је туризам у 2023. години повећао буџет Града Бања Лука за око два милиона КМ, укључујући значајан раст прихода од боравишне таксе. Управо ти подаци јасно потврђују да ваздушни саобраћај и долазак путника имају директан утицај на раст туризма и приходе града - нагласили су.

Упркос томе, како су саопштили, Град Бањалука по узору на друге локалне заједнице не учествује у подршци развоја Међународног аеродрома Бањалука, нити у субвенционисању авио-линија, што представља очигледан парадокс између остварених користи и изостанка улагања.

- Истовремено, Кресојевић као примјер доброг пословања користи Међународни аеродром Тузла, који добија вишемилионску подршку само у текућој години око пет милиона КМ, укључујући инфраструктурна улагања и субвенције линија од стране Тузланског кантона. Компанији Wizz Air кроз субвенцију Тузланског кантона исплаћује се шест евра по сваком долазећем путнику што је и разлог увођења низа нових линија - појасили су из Аеродрома.

Подсјетили су да сличан модел постоји и у Кантону Сарајево, гдје Туристичка заједница Кантона Сарајево издваја 3,5 милиона КМ за субвенције авио-линија и додатно плаћа БХДЦА таксе у име аеродрома.

- Поставља се логично питање, зашто Бојан Кресојевић, док је обављао функцију градског менаџера, није покренуо питање субвенционисања авио-линија по узору на аеродрома Тузла? Уколико је већ сматрао да је такав модел исправан, зашто га тада није предложио и спровео, него се данас, са дистанце, бави критикама без конкретних рјешења? - упитали су из Аеродрома.

бебе

Најљепше вијести за почетак викенда: У Српској рођено 10 беба

За разлику од тога, Међународни аеродром Бањалука функционише без икакве локалне подршке и без иједне конвертибилне марке уложене у субвенције за авио-компаније.

- Додатно, важно је разумјети да аеродроми нису класична предузећа. Нискобуџетне авио-компаније захтијевају максималне попусте и директне субвенције што значи да аеродроми не приходују од директне сарадње са овом врстом авио компанија, док истовремено постоје фиксни трошкови, попут такси БХДЦА од три КМ. У таквом моделу, без институционалне подршке, позитиван финансијски резултат није реално очекивати - навели су у саопштењу.

Посебно су истакли да је аеродром у 2025. години био суочен са додатним, комплексним обавезама, те је у мају 2025. преузео провођење КДЗ прегледа од Граничне полиције БиХ.

- То је захтијевало запошљавање, обуке, сертификацију и набавку опреме, а укупна вриједност преузимања нове надлежности коштала је аеродром нешто мање од милион конвертибилних марака, уз истовремено завршену захтјевну сертификацију према стандардима Европске агенције за сигурност ваздушног саобраћаја. Ови трошкови нису знак неефикасности, већ нужна улагања у сигурност и стандарде - навели су.

Упркос свему наведеном, Међународни аеродром Бањалука у 2025. биљежио је рекордан раст броја путника, и то у условима у којима нема могућност субвенционисања авио-линија што јасно потврђује колико је рада уложено у јачање сарадње и преговоре са авио компанијама.

- Закључак је јасан: не могу се поредити аеродроми који имају вишемилионску локалну подршку са аеродромом који функционише без иједне конвертибилне марке локалних субвенција. Међународни аеродром Бања лка финансијску подршку добија искључиво од Владе Републике Српске. Ипак, по узору на праксу других аеродрома у БиХ и региону, јасно је да је за даљи развој, јачање конкурентности и привлачење нових авио-линија неопходна и активнија улога локалне заједнице.

Рекли су да Аеродром информације о свом пословању објављује јавно управо зато што послује транспарентно и одговорно према грађанима.

- Сви финансијски подаци, извјештаји и одлуке доступни су надлежним институцијама и јавности, што омогућава јасан увид у начин управљања и кориштење средстава. Прије него што износи оптужбе и прозивке, Бојан Кресојевић би требао прво сагледати и уважити чињенице, умјесто да се површно хвата за теме које очигледно не разумије у потпуности. Разумљиво је да у недостатку стварних аргумената за политички обрачун са неистомишљеницима долази до оваквих иступа, али то не може бити оправдање за изношење непотпуних и нетачних информација које доводе јавност у заблуду - закључили су у саопштењу.

Придружите се

Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.

Провјерено.инфо
Large banner