Мала матура у Српској: Ученици бољи него раније

Ученици деветих разреда широм Српске и ове године су на експерименталној малој матури остварили боље резултате него раније, нарочито из математике, али просјечна постигнућа и даље показују да је ниво знања испод очекиваног.

Према подацима Републичког педагошког завода (РПЗ) Републике Српске полагању је приступило нешто више од 98 одсто ученика.

- На републичком нивоу просјек ученика из српског језика је 59,86 одсто, из језика бошњачког народа износио је 52,02 одсто, док је просјек из математике био 40,80 одсто - навели су из РПЗ за "Глас Српске".

Истичу да је постигнуће на средњем нивоу и представља напредак у односу на претходне године.

- Ученици сваке године покажу бољи успјех на задацима из српског језика, односно језика бошњачког народа. Када је математика у питању, такође постоји напредак у односу на прошлу годину за 12 одсто - нагласили су из РПЗ-а.

Наглашавају да школе морају дефинисати слабе тачке и конкретизовати мјере за унапређење да би резултати школе били увијек бољи.

- Завод ће наставити да пружа подршку у смислу стручног усавршавања наставника и давања смјерница с циљем подизања квалитета наставног процеса - додали су они нагласивши да је у току прикупљање извјештаја школских комисија на основу којих ће бити израђени извјештаји на нивоу регија, а затим и извјештај на нивоу републике те анализа по предметима у оквиру које ће бити вршена и компарација са резултатима претходних провјера.

Предсједник Актива директора основних школа бањалучке регије Мирослав Попржен нагласио је да математика увијек има нижи просјек.

- Камо среће да и математика може имати висок просјек, али мислим да се то неће никад ни десити - рекао је Попржен за "Глас" и истакао да би успјех сигурно био бољи када би резултати мале матуре били рачунати при упису у средњу школу.

Истиче да би се тада ученици вјероватно више трудили и више се спремали за матуру и, наравно, сигурно би резултати били бољи.

Предсједник Актива директора основних школа са подручја Бијељине, Лопара и Угљевика Предраг Рачановић казао је за "Глас" да су резултати недовољни, али се чини да су реалност знања ученика.

- Незаинтересованост ученика је очигледна. Послије првих 45 минута напуштали су учионице, иако израда задатака траје два сата. Да су имали вољу и жељу да се потруде, сигурно би остали до краја и искористили расположиво вријеме - казао је Рачановић.

Додаје да се оваква ситуација понавља из године у годину, што отвара питање стварног знања ученика, али и њихове мотивације.

Предсједница Актива директора основних школа сарајевско-романијске и горње-подрињске регије Јелена Чанчар истакла је да је један од кључних проблема када је у питању експериментална матура тај што резултати не утичу на упис у средњу школу или на закључне оцјене.

- Ученици често нису довољно мотивисани. Постоји мишљење да би резултати били бољи ако би мала матура имала стварни значај за упис у средње школе, јер би се дјеца озбиљније припремала - закључила је Чанчарева за "Глас" и додала да ће се одговор на ово знати тек кад се стварно почне примјењивати.

Полагање

Из Републичког педагошког завода Српске навели су да је експериментална мала матура у школској 2025/26. години реализована 13. и 14. маја 2026. године за ученике деветог разреда који завршавају основну школу по редовном наставном плану и програму.

- У складу с наведеним 13. маја је провјери из српског језика приступило 98,46 одсто, односно провјери из језика бошњачког народа 98,82 одсто ученика који изучавају овај језик у основним школама у Републици Српској. Провјера из математике је реализована 14. маја за 98,22 одсто ученика - навели су из РПЗ-а.