Značajni ruski naučnici u Banjaluci ponovo otkrivaju srpstvo

Поновно откривање српства навео је као разлог доласка у Републику Српску један од најзначајнијих руских филозофа и културолога данашњице Павел Ољхов са универзитета у Белгороду који је одржао предавање на Факултету политичких наука /ФПН/ Универзитета у Бањалуци.

Предавања о културној дипломатији и култури сјећања у ери дигитализације данас је на ФПН-у одржао Ољхов и један од водећих истражива московског Института за међународну економију и међународне односе Александра Јаковљева.

"Када смо долазили у Србију, већ смо знали за богатство и колоритност српске културе, али су нам рекли - ако желите да нађете срж српства, онда идите у Републику Српску", рекао је Ољхов новинарима.

Он је појаснио да нема никаквих универзалних формула када је у питању културна дипломатија, али да постоје добре основе за њихову разраду.

Током предавања говорио је од два велика руска културна радника Николају Карамазину и Николају Стјанкјевичу, веома цјењеном руском мислиоцу српског поријекла.

Осврнуо се и протјеривање руских писаца из библиотека и људи из театра у оквиру општеприсутне русофобије на Западу, те навео да не би желио давати оштре одговоре на ту тему, али је цитирао руског поету који је рекао да неке цивилизације доживљавају своје заласке сунца.

Он је додао да наду изласка сунца гледа и кроз руско српске односе.

Јаковљева је говорила о култури сјећања и колико је она важна за политички живот и како да се култура сјећања, условно речено, може да обради у ери дигитализације.

Навела је теме које садржи њено предавање, а то су зашто је битна култура сјећања у политичком животу једне земље, у међународним опдносима и како се рефлектује у садашњем свијету постиистине.

Предавање је организовано у оквиру међународне сарадње коју бањалучки ФПН остварује са еминентним научницима и истраживачима из Руске Федерације.

Продекан за научно–истраживачки рад и међународну сарадњу овог факултета Владе Симовић рекао је да су ово двоје еминентних руских научника за предавање изабрали теме које домаћа јавност и студенти овог факултета нису имали прилику да слушају и да њихово гостовање представља један посебан догађаја на овом факултету.

"И кроз ова предавања повезују се српски и руски простор, повезује Република Српска и Руска Федерација на најбољи могући начин, а то су наука, култура, образовање. Мислим да је то нешто из чега сви можемо да црпимо нешто добро, јер је знање које нам преносе је нешто драгоцјено", навео је Симовић.