"Вашингтон пост" отпустио трећину запослених

Један од најугледнијих свјетских медија, "Вашингтон пост", саопштио је да отпушта око трећине запослених, у потезу који је изазвао шок у новинарској заједници и шире. Међу најпогођенијим дијеловима редакције су спортска рубрика, више страних дописништава, као и чувени "Book World", простор посвећен књижевним критикама и разговорима са ауторима.

Главни уредник Мет Мареј оцијенио је да је одлука "болна, али неопходна", уз образложење да се медиј мора прилагодити промјенама у технологији и навикама публике.

"Не можемо бити све за свакога", поручио је запосленима. Одмах након унутрашњег састанка, новинари су електронском поштом обавјештавани да ли им је радно мјесто укинуто.

Иако су се недјељама уназад појављивале гласине о отпуштањима, обим резова изненадио је чак и искусне новинаре. Погођени су готово сви сегменти редакције, укључујући и инострана дописништва. Као посебно алармантна вијест одјекнула је информација да су отпуштени сви дописници и уредници за Блиски исток.

Међу отпуштенима је и дописница "Вашингтон поста" из Украјине Лизи Џонсон, која је извјештавала о ратним сукобима у тој земљи.

"Управо сам отпуштена из 'Вашингтон поста' усред ратне зоне. Немам ријечи. Сломљена сам", написала је Џонсонова на друштвеним мрежама убрзо након што је примила вијест.

Уз ову поруку означила је једну од својих старијих објава из јануара, у којој је отворено говорила о тешкоћама рада у ратној зони, али и поносу што извјештава за редакцију као што је "Вашингтон пост".

"Буђење без струје, гријања или текуће воде. (Опет.) Али посао овдје у Кијеву се наставља. Загријевање у ауту, писање оловком – мастило се смрзава. Упркос томе колико овај посао може бити тежак, поносна сам што сам дописница 'Вашингтон поста'", написала је и тада.

Бројне јавне личности и медијски стручњаци осудили су овај потез. Бивша предсједница Представничког дома САД Ненси Пелоси упозорила је да "осиромашене редакције слабе демократију", док је некадашњи главни уредник листа Мартин Барон назвао дешавања "самонанетим уништавањем бренда".

Критике су посебно усмјерене ка власнику листа, милијардеру Џефу Безосу, који се посљедњих недјеља није оглашавао, упркос апелима новинара да интервенише. Према наводима из редакције, лист је у посљедње вријеме губио претплатнике и због контроверзних уређивачких одлука, укључујући уздржавање од очекиване подршке Камали Харис на изборима 2024. године, у трци против Доналда Трампа.

Проблеми "Вашингтон поста" посебно долазе до изражаја у поређењу са конкурентом, "Њујорк тајмсом", који је посљедњих година биљежио раст захваљујући улагањима у дигиталне производе и проширење понуде.

Одлука о гашењу спортске рубрике означила је крај једне ере у којој су у том одјељењу стасавала нека од најпознатијих имена америчког спортског новинарства. Истовремено, симболичка тежина ових резова подсјећа на славну прошлост листа, од афере Вотергејт коју су разоткрили Боб Вудворд и Карл Бернстин, до култне "Style" рубрике.

Многи у новинарском свијету страхују да ово није само криза једног медија, већ знак дубљег проблема са којим се суочава квалитетно новинарство у дигиталном добу тражећи одговор на питање како сачувати утицај, кредибилитет и финансијску одрживост без одрицања од основних професионалних вриједности.