Вајдел: Ако дођемо на власт, затворићемо границе и изаћи из Шенгена

Копредсједница Алтернативе за Њемачку (АфД) Алис Вајдел изјавила је да би њена странка, ако уђе у савезну владу, тражила излазак Њемачке из еврозоне и Шенгена, затварање националних граница и знатно строжу миграциону политику.

Вајдел је то рекла у љетњем интервјуу за ЗДФ, емитованом јуче.

„Њемачкој је прије увођења евра било знатно боље“, рекла је Вајдел, тврдећи да је заједничка европска валута ослабила њемачку привреду и смањила богатство домаћинстава.

„Затворићемо границе и изаћи из Шенгена"

Говорећи о миграцијама, Вајдел је најавила затварање њемачких граница и излазак из Шенгенског простора.

„Затворићемо их и изаћи ћемо из Шенгена“, рекла је.

Залагала се и за већи број депортација и мање додјељивања држављанства, укључујући повратак Сиријаца којима више не важи статус заштите.

Вајдел је истовремено критиковала канцелара Фридриха Мерца из ЦДУ-а и министра финансија Ларса Клингајла из СПД-а те поново напала ЦДУ због одбијања сарадње са АфД-ом.

„Владаћемо у првим савезним покрајинама. А владаћемо и на савезном нивоу“, поручила је.

АфД веома јак у анкетама

АфД уочи избора 6. септембра у Саксонији-Анхалту, према наведеном истраживању, има подршку већу од 40 одсто бирача.

На националном нивоу Истраживачка група Вален АфД-у даје 27 одсто, док је ЦДУ на 22 одсто. Најновији ЗДФ-ов Политбарометар показује и снажну позицију АфД-а уочи септембарских избора у источним савезним покрајинама.

Вајдел је поново одбацила и планирану забрану нових аутомобила са моторима са унутрашњим сагоријевањем те мјере којима се покушавају смањити посљедице климатских промјена изазваних људским дјеловањем.

Шта је АфД?

Алтернатива за Њемачку (АфД) основана је 2013. као евроскептична странка која се противила политици спашавања задужених чланица еврозоне.

У годинама након мигрантске кризе 2015. снажно се помјерила удесно, а у средиште политике ставила је противљење имиграцији и исламу те знатно критичнији однос према Европској унији. Данас се АфД описује као крајње десна, националистичка и антиимиграциона странка.

На пријевременим савезним изборима у фебруару 2025. АфД је освојио 20,8 одсто гласова, двоструко више него 2021, те завршио на другом мјесту иза ЦДУ-а. Са 152 посланика постао је највећа опозициона странка у Бундестагу. Друге водеће њемачке странке досад су одбијале коалициону сарадњу са АфД-ом, одржавајући такозвани „ватрозид“ према крајњој десници.

Њемачки Савезни уред за заштиту устава (БфВ) у мају 2025. године прогласио је АфД потврђено крајње десничарском екстремистичком странком.

Међутим, Управни суд у Келну у фебруару ове године привремено је забранио БфВ-у да АфД тако означава и третира док не буде донесена одлука у главном судском поступку. Суд је навео да и даље постоји снажна сумња у противуставне тежње унутар странке, али да засад није довољно утврђено да оне обиљежавају АфД у цјелини.

(Индекс)