Тајни преговори Вашингтона и Москве: Разговарају о преузимању гасовода Сјеверни ток

Високи руски и амерички званичници разговарали су о могућности да амерички инвеститор преузме удио у гасоводима Сјеверни ток, којима је руски гас стизао у Њемачку прије почетка рата у Украјини, објавио је „Ројтерс“, позивајући се на пет извора упознатих са разговорима.

У преговорима су учествовали Кирил Дмитријев, блиски савјетник руског предсједника Владимира Путина, и Џаред Кушнер, зет америчког предсједника Доналда Трампа.

Кушнер, који покушава да посредује у постизању примирја између Русије и Украјине, сматра да би пословни споразуми могли да буду важан дио обнове мира. Такав договор отворио би америчким инвеститорима могућност зараде од испоруке енергената Европи уколико рат буде окончан.

Дмитријев и Кушнер састајали су се посљедњих седмица у Москви и Њујорку. Иако није познато колико су детаљно разговарали о Сјеверном току, два извора потврдила су да је та тема и даље предмет разматрања.

Званичник Бијеле куће изјавио је да би Русија о евентуалном споразуму морала да преговара са Америчком корпорацијом за међународно развојно финансирање (ДФЦ) и Министарством финансија САД.

- Посао мора донијети директну корист америчким пореским обвезницима и компанијама - навео је званичник, додајући да о Сјеверном току у посљедње вријеме није било разговора.

С друге стране, Дмитријев се отворено залаже за обнову продаје руског гаса Њемачкој. Прошлог мјесеца састао се са представницима америчких министарстава енергетике и финансија, са којима је разговарао о могућим заједничким енергетским иницијативама.

Ипак, није јасно колико је Вашингтон заиста заинтересован за обнову испорука руског гаса највећем европском потрошачу енергије. Један амерички званичник оцијенио је да је такав договор мало вјероватан због бројних препрека.

Гасоводи Сјеверни ток налазе се под санкцијама САД и Европске уније, што би њихово поновно стављање у функцију учинило правно и политички сложеним процесом.

Из Ауто-мото савеза упозоравају на опрез због јутарње магле и влажних путева

Трамп би могао да укине или ублажи америчке санкције, али би му такав потез био знатно тежи уколико демократе на предстојећим новембарским изборима освоје контролу над Конгресом.

Додатну препреку представља противљење Њемачке и других европских држава, које издвајају милијарде евра за наоружавање и јачање одбрамбених капацитета због безбједносне пријетње коју виде у Русији.

Портпаролка њемачког Министарства привреде и енергетике истакла је да су Сјеверни ток и руски гас обухваћени санкцијама, те да је Њемачка у међувремену обезбиједила алтернативне изворе снабдијевања. За евентуално поновно покретање гасовода била би потребна сагласност владе, а Берлин томе није наклоњен.

Прије рата у Украјини Њемачка је више од половине потребног гаса набављала из Русије, између осталог путем два гасовода Сјеверни ток. Испоруке су обустављене након што је Москва драстично смањила доток гаса у Европу, док су у септембру 2022. године дијелови гасовода оштећени у експлозијама које су истраживане као саботажа. За тај напад нико није правоснажно одговарао.

Разговори Москве и Вашингтона воде се у вријеме дубоког неповјерења европских држава према руским намјерама. Пет европских обавјештајних служби раније ове године изјавило је за „Ројтерс“ да Русија, према њиховим процјенама, не жели брз завршетак рата, већ разговоре са Американцима користи и за отварање могућности за уносне пословне аранжмане.

Односи Москве и Берлина, једног од најважнијих војних ослонаца Украјине, пали су на најнижи ниво. Њемачка оптужује Русију за организоване хибридне нападе, док дио њемачких посланика упозорава да би обнова енергетске сарадње ојачала Кремљ док рат у Украјини још траје.

- Ово би могао да буде прљав посао који ће Европу скупо коштати. Американци и Руси ће подијелити зараду - рекао је њемачки посланик Михаел Келнер, који је обављао функцију у области енергетске политике након почетка рата.

Њемачка владајућа коалиција противи се поновном покретању гасовода, док Алтернатива за Њемачку (АфД) тражи обнову испорука руског гаса. Према наводима извора упознатог са плановима, Дмитријев би почетком наредне године требало да се састане са руководством АфД-а како би разговарали о повратку руског гаса на њемачко тржиште.

Посебно се противе Пољска и балтичке земље, које Русију сматрају непосредном безбједносном пријетњом. Према извору упознатом са ставом Варшаве, пољски политички врх пажљиво прати преговоре и оштро се противи евентуалном договору.

Евентуална продаја удјела у гасоводима америчком инвеститору суочила би се и са сложеним власничким односима.

Руски државни енергетски гигант „Гаспром“ посједује 51 одсто удјела, док 31 одсто припада двјема њемачким компанијама. Преостали дио налази се у власништву француске и холандске компаније.

Према наводима једног извора, њемачки акционари желе да задрже своје удјеле како би очували утицај Берлина у случају да „Гаспром“ одлучи да прода свој дио власништва.

Неколико дана након састанака у Москви, Кушнер је у Кијеву изјавио да је са европским саговорницима разговарао о утицају рата на раст цијена енергије. Залагао се за такозване „споразуме о просперитету“, који би подстакли мир и политичким лидерима дали разлог за оптимизам.

Ипак, евентуални договор о Сјеверном току могао би додатно да подијели Њемачку и Европску унију, посебно због супротстављених ставова о безбједносним посљедицама обнове сарадње са Москвом.

Разговори Кушнера и Дмитријева не односе се само на гасоводе. Два извора упозната са преговорима потврдила су „Ројтерсу“ да се истовремено разматра и продаја имовине руске нафтне компаније „Лукоил“ у Европи и другим дијеловима свијета, укључујући рафинерије и бензинске станице.

Званичник Бијеле куће потврдио је да су специјални изасланик Стив Виткоф и Кушнер са ДФЦ-ом договорили значајну уплату унапријед и модел према којем би дио добити непосредно припадао Сједињеним Државама.

- Када је ријеч о 'Лукоилу', Стив Виткоф и Џаред Кушнер договорили су са ДФЦ-ом значајну уплату унапријед и дио добити који иде директно Сједињеним Државама - рекао је званичник.

Евентуални споразуми о Сјеверном току и имовини „Лукоила“ могли би да покажу у којој мјери Вашингтон намјерава да економске интересе укључи у преговоре о окончању рата. Истовремено, они отварају питање да ли би пословна сарадња Москве и Вашингтона допринијела стабилизацији односа или продубила подјеле међу европским савезницима САД.