Швајцарска "преплављена" кокаином, Срби међу главним дилерима

Конзумација кокаина у Швајцарској је у невјероватном порасту. Према једном медијском извјештају, кантон Аргау функционише као чвориште дистрибуције кокаинске трговине.

Наиме, швајцарски инспектори из Одјељења за наркотике, према писању NZ), готово да се искључиво баве истрагама повезаним са кокаином. Истовремено, расте и наоружавање нарко-сцене: у становима дилера све чешће се проналазе ватрено оружје, ножеви и панцири.

„Већ четири године све је другачије – сада смо практично само инспектори за кокаин“, каже један истражитељ из кантона Аргау за „NZZ am Sonntag“. Дрога се одатле дистрибуира према Цириху, Базелу и Берну.

Међу главним дилерима и „увозницима“ дроге су припадници такозване „српске мафије“. Њих у стопу прате Албанци, преносе швајцарски медији.

„Готово свака медитеранска лука данас је улазна тачка за кокаин, који преко српске или албанске мафије проналази пут до Швајцарске“, каже један инспектор из Санкт Галена.

Веће количине стижу у Аргау, а затим и у остатак Швајцарске, али дрога свој пут проналази и до Њемачке и Француске.

Растуће бројке

Количине које инспектори данас проналазе раније би биле „незамисливе“, каже Бернхард Штетлер, шеф Одјељења за наркотике. Данас се и код „малих риба“ са дилерске сцене проналази по један до два килограма кокаина.

Расту и бројке хоспитализација и третмана зависности због употребе кокаина. Почетком јуна објављено је да је конзумација кокаина у Швајцарској порасла, што показује анализа организације „Зухт Швајц“.

Посебно често кокаин користе мушкарци старости од 18 до 34 године.

Иво Крижиц, коаутор студије „Зухт Швајц“, каже да се број од око 60.000 корисника кокаина у Швајцарској вјероватно више него удвостручио.

„Када би сваки корисник кокаина, рецимо у трамвају у Цириху, засвијетлио црвеном бојом, вјероватно бисмо се сви уплашили“, изјавио је шеф комесаријата криминалистичке полиције у Цириху за „NZZ“.

Кокаин у радном окружењу

Постоје и одређене професије у којима се кокаин користи функционално – ради повећања радне способности, будности или самопоуздања.

То укључује угоститељство, грађевинску индустрију, као и умјетничку и забавну сцену.

Фактори који доприносе томе су висок притисак на учинак, дуги или нередовни радни сати, изражена групна динамика и несигурност повезана са послом.

(Независне)