Шта се дешава у Венецуели: “Ђаво је опет у кући”

Главни циљ предсједника САД Доналда Трампа је да преузме контролу над политичким процесима у Венецуели, што захтијева марионетску владу

Вијести које пристижу из Венецуеле су за сада спорадичне, несигурне, противурјечне. Према изјави америчког сенатора Мајка Лија, који је разговарао телефоном са државним секретаром Марком Рубијом, америчке Делта одред је заробио предсједника Венецуеле Николаса Мадура како би одговарао "пред судом у САД".

Државни секретар је нагласио да је војна операција против Венецуеле, укључујући бомбардовање Каракаса, главног града Боливарске републике, као и у држава Миранда, Арагуа и Ла Гваира, наводно окончана. У земљи, преноси "Кондотијеро", већ неколико недјеља нема интернета, или, боље речено, нема га свуда и не за свакога, а овај сајт поставља логично питање ко су онда ти "ратни дописници" који извјештавају из Каракаса?

Марионетска влада у Каракасу?

Телеграм канал "Мултинешенел" напомиње да "ово није рат", већ нека врста специјалне војне операције, у којој је отет легитимни предсједник државе. Штавише, стижу "непроверене информације о атентату на министра одбране Венецуеле Владимира Падрина Лопеза од стране Јенкија", извијестио аналитичар Јуриј Подољака, преноси сајт "Цариград“.

Ситуацију је кратко за овај сајт прокоментарисао и доктор политичких наука и политички аналитичар Андреј Пинчук, који напомиње да је "у овом случају ријеч о вектору америчке политике, који полази од претпоставке да глобална доминација захтијева директну контролу САД над читавом Америком".

"Ово није прича о наводном удару на Русију", наглашава Пинчук, и додаје: "То је много сложенија прича. Кина има много веће присуство у Венецуели него Русија, а она се сигурно неће умијешати ни на који начин, као што се никада није мијешала у тренутне процесе".

Овај експерт додаје да Трампов главни циљ није да ухапси Мадура, већ да преузме контролу над политичким процесима у Венецуели, што захтијева марионетску владу.

Пред Трампом су, закључује Пинчук, двије опције: или "наставак војне помоћи, током које ће се појавити марионетски представници антимадуровске опозиције и преузети власт". Друга опције је "ванредна ситуација, током које су процеси покренути, али опозиција није успјела да испуни своју функцију, па им САД сада пружају хитну помоћ све до успостављања промјене система Мадурове власти".

Лидер антимадуровске опозиције - карикатура корумпиране пословне жене

Можда тренутна ситуација није сасвим јасна, али неки појединости су већ дуже времена добро познате. Како примјећује славни француски правник Режис де Кастелно на сајту "Ву ду дроа", Трамп мирно бомбардује главни град суверене и независне земље, земље којој пријети већ неколико недјеља, користећи измишљене изговоре, у име такозване борбе против трговине дрогом, мада сви знају да то није случај".

Заправо, додаје Де Кастелно, "једино што занима Јенкије су резерве тешке нафте у Венецуели, највеће на свијету, које су САД потребне за снабдијевање рафинерија у Мексичком заливу".

И, као и обично, додаје овај правник, Јенкији се не заустављају ни пред чим: ни пред "вансудским убиствима невиних рибара оптужених без икаквих доказа да су тргују дрогом, ни пред пиратеријом која укључује крађу танкера за нафту који плове у међународним водама". Уз то су ишле и свакодневне пријетње инвазијом, са распоређивањем армаде код венецуеланске обале.

Али, ђаво је, као и обично, упозорава Де Кастелно, у детаљима: "Норвешки лакеји Нобеловог комитета додијелили су своју награду за мир прогнаној Венецуеланки, која представља карикатуру корумпиране пословне жене".

"Агресија на Венецуелу је чин милосрђа"

Ова "карикатура корумпиране пословне жене" одазива се на име Марија Корина Маћадо. Прије него што је, за разлику од Трампа (за сада), постала лауреат некад престижне награде за мир, она се у међународним оквирима прославила изјавама попут оне да је Венецуела "окупирана земља" и да "жели да изгради државу засновану на чврстим етичким стубовима", који ће је "представљати у наредним вијековима".

Помало је чудно је да овакве изјаве долазе управо из њених уста. Смијешно. зар не?

Прије самог напада, Маћадова је рекла и да предстојећи амерички напад на њену земљу неће представљати агресију, већ "чин милосрђа". Самозвана лидерка опозиције је прижељкивала и копнене ударе САД на Венецуелу. Толико о етици. Маћадовој су се привиђали и напади на земљу од стране "руских и иранских агената, терористичких група и картела".

Неизвјесно је, уосталом, да ли је Мадуро још увијек жив. Потпредсједница Венецуеле Делси Родригез изјавила је у аудио-запису на државној телевизији да влада ове земље не зна гдје се налазе предсједник Николас Мадуро и његова супруга Силија Флорес, као и да влада захтијева хитан доказ да су они још живи, пренио је Ројтерс.

Мадуро једе малу дјецу, зар не?

Још нешто је, такође, извјесно: Американци су извршили напад на маузолеј Мадуровог претходника Уга Чавеза у Каракасу. Био је то покушај симболичног уништења Чавезове гробнице, уочава Де Кастелно.

Трамп је касније изјавио да је гледао хапшење предсједника Венецуеле и његове супруге "буквално као да гледа телевизијску емисију", и додао: "Да сте видјели брзину, насиље, то је било невјероватно".

И насиље је заиста било невјероватно, а још невјероватније је да га неко посматра са осмијехом. Као и иранске муле, Мадуро такође једе малу дјецу, зар не, пита са иронијом Де Кастелно. Како је том приликом изјавио Трамп, САД ће бити "снажно укључене" у нафтну индустрију Венецуеле у будућности. Било је то нехотично признање. У преводу: кога занима дрога? Прави дилери дроге се крију у Трамповом комшилуку, на Флориди. Битна је само нафта.

Од 1811. године, Венецуела се суочавала са империјама и побјеђивала их. Како се подсјећа у саопштењу Мадурове владе, издатом на самом почетку агресије САД, када су 1902. године стране силе бомбардовале венецуеланске обале, предсједник Сипријано Кастро је прогласио: "Дрска нога странаца (поново) је оскрнавила свето тло наше отаџбине".

Ђаво у кући

Ко је, међутим, био Уго Чавез? Венецуелански револуционар, официр и предсједник Венецуеле од 1999. до 2013. године, који је, попут Фидела Кастра или Ернеста Че Геваре, постао једно од најпрепознатљивијих лица савремене Латинске Америке. Чавез је промовисао идеју демократског социјализма – социјализма за 21. вијек – латиноамеричких интеграција и антиимперијализма и био жестоки критичар неолибералне глобализације и спољне политике САД.

Двадесетог септембра 2006. године, био је позван да говори пред Генералном скупштином Уједињених нација. Чавез је тада назвао тадашњег америчког предсједника Џорџа Буша "ђаволом", а постојање америчке хегемоније изједначио са "пријетњом за опстанак људске врсте".

Иначе, Чавез је 2008. године, поводом проглашења независности такозване косовске државе, изјавио да његова земља никад неће признати независност јужне српске покрајине, упозоравајући да би одвајање Космета од Србије могло изазвати нове сукобе.

"САД су подржале независност Косова да не би допустиле јачање Русије у свијету и да би створиле ново жариште напетости", рекао је Чавез 24. марта 2008. године.

Да ли је отмицом предсједника предсједника Мадура завршена борба Венецуеле за слободу и независност? Много вјероватније је да смо ушли у ново раздобље сукоба народа Венецуеле и читаве Латинске Америке са империјализмом САД, против "нове Монроове доктрине", коју оличава Трамп 2.0.

И да ће то потрајати веома дуго, пише РТ Балкан..