Сат откуцава: Без договора до јутра пријети највећи сукоб новије историје

„Умјетност преговарања” (The Art of the Deal) наслов је Трампове култне књиге из 1987. године, али је временом тај термин постао синоним за његову специфичну преговарачку филозофију. Укратко, то је приступ који се заснива на психологији моћи, провокацији и изнуђивању најбољих услова. Све то Трамп је успјешно имплементирао, што са царинама, провокацијама, тако и ултиматумима европским лидерима.

Посљедњи ултиматум отпутовао је у Техеран, а какво ћемо јутро дочекати, нико не може да зна.

Амерички предсједник поставио је, како сам каже, финални рок властима у Ирану за деблокаду тренутно најпознатијег мореуза на свијету. Уколико се захтјеви не испуне, Вашингтон најављује ударе на кључне тачке инфраструктуре Исламске републике. Није да их је до сада машио, па извјештаји из Техерана говоре о нападима на болнице, факултете, школе – далеко од војних циљева. Ипак, свјетска јавност напето чека истек најновијег рока. За нас са јефтиним картама: Рок за потпуно отварање мореуза Ормуз за међународни саобраћај истиче у сриједу, 8. априла у два часа ујутро.

Како преноси CNN, Трамп је овај тренутак интерно назвао „Power Plant Day” (Дан електрана). Амерички предсједник је у свом препознатљивом стилу упозорио да ће, уколико мореуз не буде отворен, америчке ваздушно-космичке снаге започети операцију уништавања иранских мостова и енергетске мреже.

„Иран мора да схвати да се не шалимо. Или ће нафта тећи слободно, или њихова економија више неће постојати”, преносе извори блиски Бијелој кући за NBC News.

Аналитичари истичу да Трамп поново користи своју чувену тактику из књиге „Умјетност преговарања”. The Guardian подсјећа да је рок већ неколико пута помјеран – прво са 21. марта на 6. април, а сада на уторак навече. Док CNN извјештава о појачаним активностима америчке флоте у региону, из Техерана стижу помирљивији, али и даље пркосни тонови. Како наводи Reuters, дипломатски извори из Исламабада и Истанбула покушавају да посредују у „мировном плану од 15 тачака”, који би укључивао привремени прекид ватре од 45 дана.

Уколико до поноћи по америчком времену (рано ујутру по европском) не дође до помака, свијет би могао бити свједок највеће војне ескалације на Блиском истоку у новијој историји. Иранско министарство спољних послова одбацило је приједлог од 15 тачака за прекид ватре, називајући га „нелогичним и неприхватљивим”. Иран, поручио је портпарол министарства, неће пристати на услове који не узимају у обзир њихове националне интересе и безбједност. Чак ни „привремени прекид ватре” у замјену за отварање мореуза више не важи, поручили су ирански извори.

Међутим, ни Трамп не крије да иза војне силе стоји чиста економска логика. Како преноси CNN, он је изјавио да би најрадије „узео” иранске нафтне резерве како би на њима „добро зарадио”, приказујући читав сукоб кроз призму ратног плијена. Док домаће противнике рата назива „будалама”, Трамп остаје непоколебљив у свом ултиматуму.

Иако је признао да је ирански одговор био „значајан”, за њега је он и даље „недовољно добар”. Ово је класичан потез из његовог преговарачког приручника: подизање улога до тачке пуцања како би се противник присилио на потпуну капитулацију.

Свијет сада са стрепњом чека хоће ли овај „бизнис приступ” рату довести до највећег сукоба 21. вијека или до изненадног договора у пет до дванаест.