Rusija izgubila dvije nuklearne podmornice, raste strah od opasne lančane reakcije

Деценијама након што су потонуле, подморнице К-27 и К-159 биће извађене у оквиру пројекта вриједног више милијарди који припрема Кремљ, пише Тхе Телеграпх.

План долази у тренутку када званичници изражавају све већу забринутост због пропадања ових подморница, које обје садрже нуклеарне материјале.

Руска државна нуклеарна агенција Росатом саопштила је да ће припреме за планирано вађење почети сљедеће године, након што је влада Владимира Путина одобрила средства.

Вечерас нас очекује киша метеора: Ево када је најбоље вријеме за посматрање

У саопштењу се наводи: "Нацрт федералног буџета за 2026. годину и плански период 2027–2028. укључује финансирање рехабилитације арктичких мора од потонулих и одбачених објеката опасних по радијацију, с почетком 2027. године. Припреме за планиране радове почеће 2026."

Међутим, формулација Росатомовог саопштења прикрива застрашујући ниво сложености и трошкова пројекта.

К-27 је била експериментална јуришна подморница изграђена 1950-их која је имала два реактора с радикалним системом хлађења који је користио растопљени метал.

Ушла је у службу 1963. године, али је систем хлађења пропуштао радиоактивне гасове у сопствену машинску просторију - проблем који посада није препознала на вријеме.

Састанак Трампа и Путина у Будимпешти сада под знаком питања?

То значи да су једине жртве које је та подморница икада однијела били чланови њене сопствене посаде - најмање деветоро њих умрло је од посљедица изложености радијацији.

Реактор је такође ослободио радиоактивне елементе унутар саме подморнице, чинећи је неупотребљивом.

Подморница је повучена из употријебе 1979. године, а руска морнарица је прије него што ју је потопила у плитким водама Карског мора, попунила реакторски одјељак катраном како би га запечатила.

Због мале дубине, олупина је изложена плимама и морским струјама које би могле да је разбију.

Биткоин пао за 1,9 одсто на 93.500 евра, итиријум за 3,7 одсто на 3.330 евра

Друга потонула подморница, К-159, није била намијењена потапању - већ је завршила на дну послије неуспјеле операције руске морнарице.

Поринута је 1963. године као нуклеарна јуришна подморница, али је и она трпјела цурења радијације која су контаминирала читав брод, због чега су биле потребне сталне поправке.

Коначно је повучена из употријебе 1989. и остављена да рђа четрнаест година, све док сусједне балтичке земље нису Русији дале 200 милиона долара да је демонтира заједно с још 15 других пропалих нуклеарних подморница.

Међутим, труп К-159 био је толико зарђао да је потонула док је тегљена ка бродоградилишту, носећи са собом 800 килограма нуклеарног горива и девет руских морнара на дно, 210 метара испод површине мора.

Мета уклања и гаси своју Месенџер апликацију

Вађење нуклеарне подморнице са морског дна изузетно је скупо и тешко, али је већ једном изведено.

Године 2002. холандска спасилачка компанија Маммоет подигла је другу руску подморницу, Курск, након што је потонула са свих 118 чланова посаде у Баренцовом мору.

За ту операцију изграђена је специјална баржа за подизање с кабловима причвршћеним испод олупине.

Норвешка фондација Беллона, која надгледа еколошке пријетње у региону, упозорила је прошле године на опасност коју представљају К-27 и К-159.

У њеном извјештају се наводи: "Ове подморнице представљају највећи изазов за напоре на санацији. Заједно садрже милион кирија радијације, што је око четвртина количине ослобођене током првог мјесеца катастрофе у Фукушими."

Нетанјаху: Не смијемо допустити да се страдања понове

"Подморница је отежана асфалтом како би се запечатили реактори пуни горива. Али то рјешење неће трајати заувијек."

Беллона је додала: "Заптивни материјал око реактора био је намијењен само да спријечи цурење радијације до 2032. године. Још је забрињавајуће и то што би високо обогаћено гориво из К-27, под одређеним околностима, могло да изазове неконтролисану нуклеарну ланчану реакцију и доведе до значајног локалног ослобађања радијације."

"Положај друге потонуле подморнице, К-159, сјеверно од Мурманска - усред најплоднијих риболовних подручја и најпрометнијих поморских рута Баренцовог мора - чини је посебним разлогом за забринутост."

"Радиоактивно цурење из те олупине било би погубно не само за норвешку, већ и за руску рибарску индустрију.", преноси Телеграф.