Први пут у историји: Престала са радом румунска нуклеарка Чернавода, Дунав на историјском минимуму

Румунија је први пут од пуштања у рад нуклеарне електране Чернавода остала без производње из оба реактора, пошто је државни оператор Нуклеарелектрика одлучио да због рекордно ниског водостаја Дунава контролисано заустави и други блок електране.

Компанија Нуклеарелектрика навела је да је одлука донијета у складу са процедурама предвиђеним за екстремне хидролошке услове и да је циљ заштита система за хлађење и очување нуклеарне безбједности електране.

Одлука је донијета након што је неколико дана раније из истог разлога искључен и први реактор, пренијели су медији.

Чернавода располаже са два ЦАНДУ реактора снаге по 706 мегавата, који заједно обезбјеђују око 20 одсто румунске производње електричне енергије.

Пијан сјео за волан: Возач комбија из Кнежева ухапшен након судара, повријеђена жена

Према подацима Министарства енергетике Румуније, гашење другог блока повећаће потребу земље за увозом електричне енергије управо у летњем периоду када је потрошња на високом нивоу.

Прије искључења другог реактора вршна потрошња достизала је око 7,3 гигавата, док је производња у Румунији била око 4,3 гигавата.

Румунска управа за воде Апеле Романе саопштила је да је проток ријеке на улазу у Румунију пао на око 1.650 кубних метара у секунди, док је вишегодишњи просјек за крај јула око 4.750 кубних метара у секунди.

Прогнозе показују да би проток почетком августа могао додатно да опадне на око 1.500 кубних метара у секунди, веома близу историјског минимума из 1985. године од 1.400 кубних метара у секунди.

Медији подсјећају да се Румунија истовремено суочава са повећаном потрошњом електричне енергије због топлотног таласа.

Пресуда генералу Ђукићу и крајишким Србима правосудни "трофеј" уочи годишњице "Олује"

Ситуација у Чернаводи поново је отворила питање отпорности нуклеарних електрана на климатске промјене.

Електране које користе проточни систем хлађења зависе од довољног протока и одговарајуће температуре ријечне воде, па све учесталије суше и екстремни топлотни таласи постају важан фактор у планирању рада постојећих и будућих нуклеарних капацитета у региону.

Бугарска нуклеарна електрана Козлодуј, такође, користи Дунав за хлађење реактора, баш као и румунска Чернавода.

Ако би екстремно низак проток и високе температуре потрајали довољно дуго, а Козлодуј би могао да се суочи са сличним изазовима, мада то зависи од локалних хидролошких услова и техничких карактеристика електране.