Папа Лав први пут у иностранству – Турска и Либан изабрани као наставак мисије помирења

Од 1.700 годишњице сабора у античкој Никеји, односно данашњем турском граду Изнику, до обилазака џамија и сусрета са турским предсједником. То су неке од планираних активности поглавара Римокатоличке цркве у земљу у којој је, како се процјењује, око 180.000 хришћана, односно мање од 0,2 одсто становништва.

"Ко год је живио или има искуство у мањини, као што ја долазим из Босне и Херцеговине, из земље гдје су католици ипак у мањини, када је долазио нарочито у Сарајево то значи пуно. Из те перспективе гледам да је то јако важно. Поготово што некада гдје су људи у већини онда они сматрају да су најбољи и уопште не гледају како је мањини. Мислим да је то за хришћане и за католике кршћене и за православне хришћане у тим земљама јако битно", објаснио је жупни викар Жупе Светог Анте Падованског у Београду фра Иван Шаечњвић.

Папа Павле Шести био је први папа који је посјетио Турску. У знак помирења те 1967. године вратио је османске борбене заставе заробљене у хришћанској побједи код Лепанта.

Данас је Турска кључна НАТО земља, која има значајну улогу у различитим сукобима као заинтересована страна, али најчешће или као посредник у преговорима.

Селвер Шахин, са Универзитет Богазичи у Истанбулу, каже да очекују да од папе Лава XIV добију поруке јединства, мира, разумијевања и коегзистенције у тешким временима, у компликованом региону.

"Конфликт у Гази и даље траје и има још потенцијал да се прелива у регион, а имамо и рат у Украјини који траје, тако да су ово кључни тренуци. Његов избор Турске је важан, његово прво путовање преко мора у већински муслиманску земљу само по себи је важно и то показује да се препознаје улога Турске као медијатора у рјешавању конфликата у окружењу", објаснила је Шахин.

Папа ће у Либану указати на тежак положај хришћана

Из Турске делегација Ватикана кренуће ка Либану како би апеловала на мир у региону и указала на тежак положај хришћана.

Колико је хришћана у Либану, није могуће тачно рећи , јер је посљедњи попис становништва у тој земљи одржан 1943. године. Ипак, у приобалној области између Бејрута и Триполија има их у значајном броју.

"Посјету је инспирисао патриарх Бартоломеја како би заједно прославили ту годишњицу, тако да са прославом тог важног, екуменског догађаја, посјета има историјски и религијски аспект. Симболизује јединство два хришћанска свијета, православног и католичког, као додатак томе папа је шеф државе Ватикана његов главни дипломата, тако да је посјета осим вјерске и од дипломатске важности", рекла је Шахин.

Фра Иван каже да је Либан 1960-их година називан Блискоисточном Швајцарском.

"Имало је банке, имало је услужне дјелатности, туризам, сада су у катастрофи. Само када се сијетимо. И то је један од разлога када је Папа Фрањо ишао из Ирака и надлетао горе онда се јавио патријарх, јер тамо има и католика и православних хришћана, Маронита поготово, јавио се да би желио посјетити, након што је била она велика трагедија у Берујевској Луци", објаснио је фра Иван.

У Истанбулу би требало да посјети и и сиријску цркву Мор Ефрем, отворену 2023. и једину која је изграђена у Турској послије више од 100 година. Посјетиће Плаву џамију али не и Аја Софију, одмах преко пута, која је 2020. престала да буде музеј и други пут у историји постала џамија.