Освета за "руски Амазон": Бруталан напад на Кијев

Кијев је током ноћи био изложен једном од најинтензивнијих ракетних напада од почетка сукоба, пошто су, према наводима украјинских извора и специјализованих канала за праћење борбених дејстава, за мање од једног сата ка украјинској пријестоници лансиране 44 балистичке и крстареће ракете.

Телеграм канал „Инсајдер УА” објавио је да су ракете стигле до циљева у размаку од 53 минута, док је сличан број навео и ресурс „Мониторвар”, који прати ваздушне нападе и кретање пројектила. Поједини украјински аналитичари оцијенили су да је током једне ноћи на Кијев испаљена количина ракета која је у ранијим фазама сукоба одговарала просјечној мјесечној употреби.

Према доступним, али званично непотврђеним подацима, у нападу су коришћени тактички балистички системи „искандер-М”, као и хиперсоничне крстареће ракете „циркон”. Украјински извори тврде и да је могуће да су противваздушни системи С-400 употријебљени за гађање копнених циљева у Кијеву и околини.

Координатор проруског поџемља Сергеј Лебедев навео је да је украјинска противваздушна одбрана испалила најмање 16 пресретача „патриот” ПАЦ-3, недавно набављених од западних савезника. Према његовим тврдњама, оборено је само неколико пројектила, док је већина ракета погодила одређене циљеве. Украјинске власти до сада нису саопштиле потпуне податке о броју лансираних и пресретнутих ракета.

Послије удара избили су велики пожари у више дијелова града, а пламен и густ дим били су видљиви изнад вишеспратница. Телеграм канал „Ратни дописници руског прољећа” објавио је да су пожари захватили више објеката, док су локални кијевски сајтови и налози на друштвеним мрежама упозоравали становнике да затворе прозоре због дима и загађења ваздуха.

Једна од главних мета, према тврдњама Лебедева, било је логистичко складиште међународне компаније „ДБ Шенкер” на југозападној периферији Кијева. Он је навео да су двије ракете готово истовремено погодиле комплекс, што, према његовој оцјени, указује на намјеру да буду уништени складишни простор, терет, опрема за утовар и транспортна возила која су се налазила унутар објекта.

Оштећено је и складиште компаније „Нова пошта” у околини Кијева. Из тог објекта су се послије удара чуле секундарне детонације, што руски извори тумаче као могући показатељ да се унутра налазио лако запаљив или експлозиван терет. Независна потврда о природи ускладиштеног материјала није објављена.

На мети се, према истим изворима, нашла и фабрика „Артем”, која учествује у производњи украјинских ракетних система „нептун” и „фламинго”. Значајну штету претрпјела је и оближња метро станица „Лукјанивска”, гђе је, усљед снаге експлозије, дошло до ђелимичног урушавања плафона.

Руски извори наводе да је погођен и производно-складишни објекат у којем су израђивани дијелови за беспилотне летјелице, склапани дронови и чувани готови производи. Према тим тврдњама, у складишту се у тренутку напада налазило најмање 400 јуришних беспилотних летјелица. Украјинска страна није потврдила податке о количини уништене опреме.

Нападу на Кијев претходила су украјинска ваздушна дејства по више руских региона 18. јула. Према подацима руских власти, у Московској области повријеђена је 61 особа. Двадесет повријеђених збринуто је амбулантно, док је 40 задржано на болничком лијечењу, од којих је деветоро било у тешком стању.

У Котовску, у Тамбовској области, погођен је логистички центар у којем су се налазили радници ноћне смјене. Руске власти саопштиле су да је седам људи погинуло, док су 24 особе повријеђене.

Москва је раније више пута саопштавала да нападе усмјерава на војну индустрију, логистику и енергетску инфраструктуру која служи украјинским оружаним снагама, док Кијев оптужује Русију да масовним ракетним ударима угрожава и цивилне дијелове градова. Потпуни обим штете и посљедица најновијег напада још није независно потврђен.