Од радничких протеста у Чикагу прошло 140 година

Међународни празник рада - Први мај обиљежава се у знак сјећања на дан када су радници у Чикагу прија 140 година штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно вријеме.

Трећег маја дошло је до сукоба радника који су били чланови синдиката и штрајкбрехера. У сукобе се умијешала полиција, а четири припадника синдиката су убијена.

Наредног дана на Тргу Хејмаркет анархисти су организивали демонстрације. Особа чији идентитет није утврђен бацила је бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца.

Осам анархиста је ухапшено, оптужено за убиство и осуђено на смрт, иако њихова кривица није утврђена.

На првом конгресу Друге интернационале 1889. одлучено је да се наредне године одржи велика манифестација којом ће се прославити 1. мај у знак сјећања на аферу "Хејмаркет" у Чикагу, али и као вид борбе за радничка права.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм свијета одржавају манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. вијека добило масовне размере.

У многим европским земљама и америчким градовима 1890. године радници су изашли на улице тражећи, као и у Чикагу, осмочасовно радно вријеме.

У Њемачкој је дошло и до нереда када се у протесте умијешала полиција, а у многим градовима демонстрације су одржане упркос претњама власти да ће полиција растјерати учеснике.

У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником: "Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене."

Широм свијета данас се организују параде и скупови посвећени радничким правима.

На Балкану се традиционално у зору излази на првомајски уранак у природу, а синдикати организују протесте.