Свијет
30.09.2026.
21:04
Нови вирус откривен у Кини: Познато како се преноси
Кинески научници открили нови вирус АЛТНВ који преносе крпељи. Изазива јак умор и грозницу, а коинфекција са ДБВ вирусом може бити кобна.

АУТОР
Провјерено Инфо
Научници у Кини открили су до сада непознат вирус који преносе крпељи, а који изазива симптоме сличне грипу, дајући тако одговор на хиљаде случајева грознице, умора и гастроинтестиналних сметњи који су годинама остајали без праве дијагнозе.
Шта је нови вирус АЛТНВ?
Нови патоген назван је наивирус азијског дугорогог крпеља (АЛТНВ - Asian longhorned tick nairovirus) и припада роду ортонаивируса из породице Наировиридае.
Ово откриће објављено је у престижном медицинском часопису "New England Journal of Medicine", као резултат истраживања које је предводила Државна кључна лабораторија за патогене и биосигурност у Пекингу.
Почетна тачка анализе био је упоран клинички проблем: око 30 одсто пацијената са симптомима који указују на инфекцију вирусом Дабие било је негативно на тестовима за ову хеморагијску грозницу коју преносе крпељи.
Вирус Дабие (ДБВ) изазива синдром тешке грознице са тромбоцитопенијом (СФТС), болест са стопом смртности од 10 до 30 одсто широм Азије.
Тромбоцитопенија означава опасан пад броја тромбоцита у крви, што спречава згрушавање и изазива крварења.
Свјетска здравствена организација (СЗО) сврстала је ДБВ међу приоритетне патогене за истраживање.
Како су научници открили нови вирус?
Како би ушли у траг узроцима необјашњивих случајева, истраживачи су прикупили биолошке узорке пацијената које су ујели крпељи и који су хоспитализовани у кинеским провинцијама гдје су овакви вируси ендемски.
Коришћењем РНК секвенцирања и метода изолације вируса, истраживачки тим је открио непознати патоген.
Генетске анализе су показале да протеини АЛТНВ-а имају мање од 80 одсто сличности у аминокиселинама у поређењу са другим познатим врстама из истог рода, што потврђује да се ради о потпуно новој врсти.
У лабораторијским условима, вирус се успјешно размножавао, идентификован је путем имунофлуоресценције, док је електронски микроскоп забиљежио типичне морфолошке карактеристике ортонаивируса.
У студију је било укључено укупно 3.163 пацијента. Од тог броја, 10,4 одсто је било позитивно на АЛТНВ, било кроз детекцију вирусне РНК или путем ИгМ антитела, која указују на недавну инфекцију.
Овај проценат био је још виши међу пацијентима који су били негативни на ДБВ вирус, достижући чак 15,1 одсто.
Који су најчешћи симптоми инфекције?
У групи пацијената који су били заражени искључиво АЛТНВ-ом, најчешћи симптом био је јак умор, забиљежен у 84 одсто случајева.
Гастроинтестинални проблеми мучили су 80 одсто обољелих.
Тромбоцитопенија је утврђена код 38 одсто, док је 36 одсто пацијената имало повишене вриједности аминотрансфераза, што указује на упалу или оштећење јетре и других органа.
Ипак, упркос озбиљности симптома, сви пацијенти који су били заражени искључиво новим АЛТНВ-ом у потпуности су се опоравили.
Када инфекција може бити посебно опасна?
Клиничка слика се, међутим, драматично погоршавала у случајевима истовремене инфекције са оба вируса.
Истраживачи су идентификовали 38 пацијената који су истовремено били заражени и АЛТНВ-ом и ДБВ-ом.
У поређењу са особама које су боловале само од ДБВ-а, пацијенти са двоструком инфекцијом имали су респираторне проблеме у 61 одсто случајева наспрам 38 одсто.
Отказивање бубрега погодило је 84 одсто пацијената са коинфекцијом, у поређењу са 66 одсто оних који су били заражени само ДБВ-ом.
Компликације су на крају биле кобне за седам од 38 пацијената из ове групе, што представља стопу смртности од 18,4 одсто.
Који крпељ преноси нови вирус?
Научници су истраживање проширили и на природно окружење, испитујући 47.428 крпеља сакупљених из 15 провинција у Кини.
Вирусна РНК АЛТНВ-а пронађена је у 1,3 одсто укупног броја узорака.
Највећа распрострањеност забиљежена је код врсте Haemaphysalis лонгицорнис (азијски дугороги крпељ), гдје је стопа позитивности достигла 1,8 одсто.
Лабораторијски експерименти доказали су да је ова врста крпеља способна да шири вирус, јер је успјешно пренела АЛТНВ на лабораторијске мишеве.
Према ријечима аутора студије, истовремена циркулација АЛТНВ и ДБВ у истим географским зонама, у комбинацији са чињеницом да дијеле исту врсту крпеља као преносиоца, намеће хитну потребу за бољом диференцијалном дијагностиком у болницама унутар региона гдје је СФТС синдром ендемски, преноси Euronews.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.
Препоручени садржај

Срушио се хеликоптер: Страдало седам особа, међу њима и познати бизнисмен
Свијет
Управо

Андреј Благојев ухапшен у ресторану на плажи, спремао ликвидацију у Грчкој
Свијет
Управо

Познат идентитет пилота кога је копилот избо у авиону
Свијет
Управо

