На шта је Украјина пристала новим мировним споразумом?

Кијев је пристао да ограничи величину своје војске на 800.000 припадника према новим условима мировног споразума између САД-а и Украјине, открили су високи званичници за Financial Times.

Извори наводе да су задовољни овим исходом јер би он Украјини омогућио да у мирнодопским условима задржи војску приближно исте величине као и садашњу, ратну. Првобитни план, у чијем су посредовању учествовали САД и Русија, предлагао је да Украјина ограничи своју војску на 600.000 војника.

Иако је Украјина наводно пристала на ревидиране услове, званичници истичу да и даље постоје спорне тачке. Питања размјене територија и безбједносних гаранција остају отворена, а коначну одлуку о њима донијеће украјински предсједник Володимир Зеленски и амерички предсједник Доналд Трамп, преноси Index.

Подсјећамо, поједини аналитичари и дипломате критиковали су амерички мировни план, наводећи да приједлог који од Украјине тражи да уступи територије, ограничи савезништва и драстично смањи војску задаје тежак ударац темељним начелима попут владавине права и забране мијењања граница силом, пише The Kyiv Independent.

"Када говоримо о изворној верзији плана, то је нешто што јасно поткопава европску безбједност - не само безбједност Украјине, већ и цијелог континента", рекао је Павел Хавлицек, истраживач у Удружењу за међународне послове.

Украјински посланик Јарослав Јурчишин упозорава да би, ако Кијев “буде присиљен да прихвати приједлог непромијењен”, "посљедице (за Европу) биле катастрофалне".

Према првобитном америчком мировном плану, од Украјине би се тражило да преда цијелу регију Донбас, укључујући подручја под руском контролом и дијелове које још увијек контролише Кијев. Према плану, украјинске снаге повукле би се с тих подручја, која би била проглашена демилитаризованом зоном.

"За регију, за цијели свијет, ово ће показати да се међународно право може занемарити", рекао је Јурчишин. "Као резултат тога, дуготрајни или замрзнути сукоби могу се поновно распламсати у различитим дијеловима свијета”, додао је.

Друга кључна тачка плана предвиђа америчко признање руске контроле над Кримом те Луганском и Доњецком области.

Даниел Хамилтон, стручњак за спољну политику у Броокингс Институтиону, сматра да би та клаузула "значила западну капитулацију по основним принципима као што је немијењање граница силом".

"Од почетка је то било неприхватљиво", додао је.

Приједлози такође позивају на заустављање ширења НАТО и одустајање Украјине од својих аспирација за чланством.

Хавлицек је истакао да то “поткопава темељну логику европске безбједности, која се темељи на праву суверених држава да слободно бирају своје савезе”.

Ограничења би се проширила и на сам НАТО, који се не би смио стационирати трупе у Украјини, док би европски борбени авиони били базирани у Пољској.

"Ако намећете ограничења на војну спремност Украјине, али и на сусједе ЕУ и НАТО, укључујући импликације за одбрану Пољске, онда то већ иде предалеко", рекао је Хавлицек.

Естонски министар спољних послова Маргус Тсахкна упозорио је да би план "отворио врата" ширим руским захтјевима за европску безбједност.