Музика је стала, страдање није: Три године послије 7. октобра

Напад на фестивал Нова постао је симбол ужаса 7. октобра 2023. године. Три године касније, иза тог јутра остало је огромно страдање израелског и палестинског становништва, а Појас Газе претворен је у простор незапамћеног разарања и хуманитарне катастрофе.

Музика је прекинута пред крај ноћи, када су се изнад фестивалског простора појавиле ракете. Организатори Нове, фестивала електронске музике недалеко од кибуца Реим на југу Израела, зауставили су програм и позвали посјетиоце да крену кућама. Било је јутро 7. октобра 2023. године. На простору на којем је неколико хиљада људи дочекивало свитање почињала је борба за преживљавање.

Пут којим су покушавали да побјегну већ је постајао замка. Нападачи су пуцали на аутомобиле, а људи напуштали возила и трчали преко поља. Скривали су се у жбуњу и јарцима, звали полицију и слали локације онима од којих су очекивали помоћ. Према реконструкцији израелског јавног сервиса Кан, неки су из скровишта телефонирали родитељима да се опросте.

На фестивалу и током бијега убијене су стотине људи. Нова је постала једно од највећих стратишта напада који су Хамас и друге палестинске наоружане групе извели на југ Израела. У нападнутим насељима, на путевима и војним положајима тог дана убијено је око 1.200 људи, а 251 особа одведена је у Газу као талац.

Размјере напада отвориле су и питање како су израелске безбједносне службе и војска допустиле такав слом заштите становништва. Три године касније, захтјеви за одговорношћу и независном истрагом и даље прате обиљежавање годишњице.

За породице убијених и отетих, међутим, посљедице тог јутра од почетка су биле много непосредније од политичких питања: пронаћи нестале, сазнати ко је преживио и дочекати повратак заточених.

Израел је одговорио бомбардовањем Газе, а потом и копненим операцијама. Већ 9. октобра тадашњи министар одбране Јоав Галант најавио је потпуну опсаду, укључујући обуставу снабдијевања електричном енергијом и забрану уласка хране и горива. Рат је становништву Газе, уз непосредну опасност од напада, донио и борбу за основне услове живота.

Седми октобар означио је почетак овог рата, али израелско-палестински сукоб није почео тог јутра. Газа је већ годинама живјела под блокадом. Независна истражна комисија Уједињених нација навела је да је блокада коју Израел спроводи од 2007. године претходно тешко нарушила њену економију и основна права становништва. Тај контекст важан је за разумијевање живота у Гази прије рата; он не оправдава убиства цивила и узимање талаца.

Оно што је услиједило промијенило је и изглед и могућност живота на тој територији. Разарање домова пратили су губитак прихода, расељавање и урушавање услуга од којих зависи свакодневица. Свјетска банка је још у фебруару 2025, заједно с Уједињеним нацијама и Европском унијом, процијенила потребе за обновом и опоравком Газе на око 53 милијарде долара. Тадашња процјена обухватала је и између 41 и 47 милиона тона рушевина и отпада. Била је то процјена направљена прије завршетка разарања, а не коначан рачун рата.

Иза тих износа остаје питање које новац сам не може ријешити: како обновити заједницу у којој су људи истовремено изгубили породице, куће, посао и мјеста за која су их везивале успомене? Обнова зграде има пројекат и цијену. Повратак осјећаја сигурности нема такав рок.

Према здравственим властима у Гази, чије податке преноси Ројтерс, до треће годишњице рата убијено је више од 74.000 Палестинаца. Готово цјелокупно становништво искусило је расељавање. Прекид ватре из октобра 2025. зауставио је велике борбе, али није зауставио сва убијања: исте власти наводе најмање 1.400 погинулих у израелским нападима током наредне године.

Трећа годишњица у Израелу први пут је дочекана без талаца који су још у Гази, након повратка преживјелих и посмртних остатака отетих. За ослобођене и њихове породице тиме је завршено чекање на повратак, али опоравак од заточеништва остаје.

На мјесту фестивала Нова остало је сјећање на људе који су посљедњу ноћ провели уз музику. У Гази су остале породице које међу рушевинама покушавају да поново успоставе свакодневни живот. Три године послије, о посљедицама 7. октобра говориће се и кроз политичке одлуке, војне пропусте и одговорност за злочине. За преживјеле, оне се сваког дана мјере много конкретније: ко недостаје, гд‌је ће становати и могу ли њихова д‌јеца заспати без страха.