Марин Ле Пен осуђена на три године затвора, једну мора да издржи уз електронски надзор

Лидер француске деснице Марин Ле Пен осуђена је данас у жалбеном поступку на три године затвора, од којих двије године условно, уз ношење електронске наногице, на новчану казну од 100.000 евра и 45 мјесеци забране учешћа у јавном животу, од којих 30 месеци условно.

Њој је суд изрекао ту казну у случају злоупотребе средстава Европског парламента за асистенте посланика, јављају француски медији.

Бивша предсједница Националног окупљања оцијенила је да "није могуће" водити кампању за предсједничке изборе 18. априла и 2. маја 2027. године са електронском наногицом.

Декларација о заштити виталних интереса мора бити обавезујућа

Она би требало да препусти мјесто кандидата Жордану Бардели (30). Одлука о томе могла би да буде објављена вечерас у дневнику у 20-часова на телевизији ТФ1.

Предсједница суда изрекла је казну лидерки Националног окупљања (РН), која је проглашена кривом за злоупотребу средстава.

Током изрицања пресуде Ле Пеновој, њене присталице у судници држале су руке преко уста.

Бивши европосланик РН Бруно Голниш, који није присуствовао изрицању пресуде, осуђен је на три године затвора и једногодишњу забрану кандидовања.

У првостепеном поступку забрана кандидовања износила је три године.

Фернан Ле Рашинел, први коме је изречена пресуда у овом поступку, осуђен је на двије године затвора условно, новчану казну од 15.000 евра и једногодишњу забрану кандидовања, док му је у првостепеном поступку била изречена забрана од три године.

Предсједница жалбеног суда истакла је на почетку поступка да су "чињенице озбиљне", наводећи да су се спорне радње одвијале током 11 година и три мандата, упркос упозорењима Европског парламента о поштовању правила.

Суд је навео да износ средстава за која се сумња да су ненаменски коришћена износи 2,8 милиона евра, али је истовремено указао на "одсуство личног богаћења" оптужених.

Предсједница суда оцијенила је да је постојао "начин функционисања" чији је циљ био да се европска средства користе за друге намјене од оних за које су била предвиђена.

- Анализа различитих уговора, улога различитих учесника током више година, најприје под утицајем Жан-Мари Ле Пена, а потом Марин Ле Пен, потврђује начин функционисања чији је циљ био присвајање европских средстава за другу сврху - навела је предсједница суда.

Жордан Бардела је одлуку суда пратио из сједишта странке.

Случај се односи на оптужбе да су посланици тадашњег Националног фронта користили средства Европског парламента за плаћање страначких сарадника, умјесто за рад на европским пословима.

У првостепеном поступку 31. марта 2025. године, Марин Ле Пен, трострука кандидаткиња за председника Француске, осуђена је на четири године затвора, од чега двије условно, новчану казну од 100.000 евра и пет година забране кандидовања уз непосредно извршење казне.