Колико бисмо требали бити забринути због хантавируса?

„Ово није ковид нити грип“

Здравствени стручњаци истичу да је ризик за општу популацију низак. Докторка Марија ван Керхове из Свјетске здравствене организације (СЗО) у четвртак је нагласила да ово није почетак пандемије.

„Ово није ковид, није ни грип. Вирус се шири на потпуно другачији начин“, поручила је.

За разлику од веома заразних болести попут оспица, андски сој хантавируса, који је узрок ове епидемије, не шири се тако лако. Пренос са човјека на човјека је могућ, али је потребан дужи блиски контакт, док ризик од глобалног ширења заразе остаје низак, наводи СЗО.

У посљедњем извјештају наводи се да је на броду идентификовано осам случајева — три потврђена и пет сумњивих.

Како се вирус шири?

Још није познато како је зараза на броду почела. Хантавирус се обично преноси са глодара, а људи се заразе удисањем честица вируса из њиховог урина, измета или пљувачке. Крузер је посјећивао удаљена и дивља подручја, па је могуће да је неки путник тамо дошао у контакт са вирусом или се заразио и прије укрцавања.

Стручњаци напомињу да је код андског соја у ранијим епидемијама забиљежено ширење међу људима путем веома блиског контакта, па се вјерује да је и на броду „МВ Хондиус“ дио зараза посљедица преноса са човјека на човјека.

Чак и на луксузним крузерима људи бораве у релативно скученим просторима, дијелећи кабине и трпезарије, што може погодовати ширењу инфекција.

Међу три смртна случаја је и Холанђанка која је 24. априла сишла са брода на острву Света Хелена. Дијелила је кабину са супругом, који је преминуо на броду 11. априла, али за сада није познато да ли је и он био један од потврђених случајева хантавируса.

Симптоми и мјере опреза

Симптоми се обично јављају двије до четири седмице након излагања вирусу, али се могу појавити и након више од мјесец дана. Обољели од андског соја могу имати симптоме сличне грипу — повишену температуру, умор и болове у мишићима, а могу осјетити и недостатак ваздуха, бол у стомаку, мучнину, повраћање или пролив.

Иако постоје тестови за дијагностиковање, специфичан лијек не постоји, а лијечење је усмјерено на ублажавање симптома. Рана љекарска помоћ у болници може побољшати шансе за преживљавање.

Све особе које су могле бити изложене зарази, било на броду, у болницама или на летовима, биће под надзором. Професор Робин Меј, главни научни савјетник Агенције за здравствену безбједност Уједињеног Краљевства (UKHSA), изјавио је за Би-Би-Си да је праћење контаката „изузетно велики напор“ и да ће се тај посао „наставити још неко вријеме“.

UKHSA је од свих британских путника са крузера затражила да се по повратку у земљу превентивно самоизолују на 45 дана.

„За ширу јавност, која није била на крузеру, ризик је заиста занемарив“, додао је професор Меј.

Статус путника

Званичници UKHSA координишу повратак британских држављана са брода „МВ Хондиус“.

„Важно је умирити јавност и нагласити да ризик остаје веома низак. Пратимо контакте свих особа које су могле бити у контакту са бродом или зараженима како бисмо ограничили ризик од даљег ширења“, изјавила је докторка Мира Чанд, замјеница директора у UKHSA.

Брод „МВ Хондиус“, након што је три дана био усидрен код Зеленортских Острва, сада плови према Канарским острвима.

Одатле ће преостали путници и чланови посаде авионом отпутовати кућама. Путници су били у изолацији, а брод су темељно очистили професионалци.

Компанија „Оушнвајд експедишнс“ (Oceanwide Expeditions) у четвртак је саопштила да нико од преосталих људи на броду не показује симптоме. Наводе да се 30 путника, укључујући седам Британаца, искрцало 24. априла на Светој Хелени и да су сви у међувремену контактирани.

Двоје Британаца који су се вратили кући из Јоханезбурга јавили су се властима и добровољно су у самоизолацији без симптома.

Преосталих пет Британаца који су се искрцали на Светој Хелени још се нису вратили у Уједињено Краљевство.

У САД су здравствене службе у Џорџији и Аризони потврдиле за Би-Би-Си да прате троје путника који су се вратили у земљу, а нико од њих тренутно нема симптоме.