Ко је Сана Алајмовић - предузетница из БиХ у Епстајновим документима

Ријеч је о Сани Алајмовић, предузетници из Шведске, рођеној у Олову, чије се име спомиње у десетинама фајлова из Епстајнове архиве.

Према доступним подацима, име Сане Алајмовић наводи се у најмање 53 документа, који се углавном односе на мејл преписку из 2012. године. У тим порукама Алајмовић комуницира с Епстајном и његовим најближим сарадницима, договарајући детаље његовог боравка у Стокхолму.

У једној од преписки, датираној 15. новембра 2012. године, Алајмовић Епстајну детаљно износи дневни распоред:

"Доручак са професором Матијасом Уленом (којег си раније упознао у Њујорку) у 10 у хотелу Англаис. Бранч са БББ дјевојкама у 13 у хотелу Кунг Карл. Желиш ли да ти договоримо још неке додатне састанке? Срдачно, Сана."

Још експлицитнији тон има друга порука, послата 30. новембра 2012. године, дан уочи Епстајновог доласка у Шведску:

"Драги Џефри, у прилогу пронађи резимее и фотографије неких од дјевојака које ће доћи на сутрашњи бранч. Све су студирале на Стокхолм Скул оф Економикс и старости су од 23 до 28 година. Послаћу ти додатне резимее када их добијем. Надам се да ће твоје путовање проћи сигурно. Уз љубазне поздраве, Сана."

Дан раније, 29. новембра, Епстајнова дугогодишња извршна асистенткиња Лесли Гроф у мејлу Алајмовић наводи да ће Епстајн бити доступан за састанак с "БББ дјевојкама" и професором Уленом у суботу, 1. децембра, те да се исте вечери враћа у Париз.

Ко је Сана Алајмовић?

Према доступним информацијама, Сана Алајмовић рођена је у Олову, а Босну и Херцеговину је напустила 1992. године, када је као петогодишња дјевојчица с породицом избјегла у Шведску. Управо тамо је изградила запажену каријеру у биомедицинској индустрији.

Била је суоснивач и бивши директор компаније Сигрид Терапеутикс, специјализоване за развој препарата за лијечење дијабетеса и контролу тјелесне тежине. Од августа 2025. године обавља функцију извршног директора реномиране шведске компаније Ензyматика.

Добитница је бројних признања за иновације и предузетништво, а 2019. године угледни амерички часопис "БиоСпејс" уврстио ју је међу 10 водећих младих иноватора свијета, као једину представницу Европе на тој листи.

Неко вријеме живјела је и радила у Њујорку, гдје је, према властитим наводима, помагала шведским компанијама да се позиционирају на америчком тржишту - управо у периоду када, према објављеним документима, траје и њена преписка с Епстајном.

Објављени документи не садрже оптужнице против Алајмовић, али њено име и комуникација остају дио једне од најмрачнијих архива савремене америчке историје, чије се посљедице и данас разоткривају.