Ко би могао да преузме Иран?

Иранска влада је прогласила 40 дана жалости и нерадну недјељу након смрти врховног вође Алија Хамнеија.

Иранско руководство већ је раније припремило кадровске замјене у случају да кључни чланови режима буду ликвидирани у америчко-израелским нападима.

Како би спријечио политички хаос, режим је увео досад непознате мјере и ставио све безбједносне снаге у стање високе приправности.

Према извјештајима, свакодневно вођење земље ефективно је прешло на Алија Ларијанија (67), секретара Врховног вијећа за националну безбједност Ирана.

Ларијани је конзервативац и ветеран иранске политике, бивши бригадни генерал Корпуса чувара исламске револуције и дугогодишњи директор иранске државне телевизије. Од почетка 2026. године, током великих протеста против режима и пријетњи америчких напада, Ларијани је де факто преузео вођење земље.

Његова улога обухвата сузбијање протеста, припрему одбрамбених и војних стратегија те одржавање контаката с кључним партнерима Ирана, укључујући Русију, Катар и Оман. Ларијани је такође надгледао преговоре са Сједињеним Америчким Државама о иранском нуклеарном програму, док је формално министар спољних послова Абас Арагчи водио разговоре.

Ларијани припада утицајном клану: његов отац био је шиитски правни стручњак, један брат савјетник врховног вође за спољну политику, а други је предводио иранско правосуђе. Његова повезаност с елитом Исламске Републике чини га једним од најсигурнијих кандидата за преузимање кључних државних функција у случају нестабилности.

„Њујорк тајмс“ наводи да Ларијани ужива велико повјерење, сада већ покојног Алија Хамнеија и да је током година био главни преговарач Ирана са Сједињеним Америчким Државама и главни архитекта приближавања Кини. Од почетка ове године његова јавна активност је значајно порасла, док је утицај предсједника Махмуда Пезешкијана ослабио, укључујући и дипломатске посјете попут оне у Москву гдје је Ларијани путовао умјесто Пезешкијана.

Прије него што је убијен, Хамнеи је именовао четири потенцијална насљедника за сваку кључну функцију у војсци и влади.

Уз Ларијани, у овом ужем кругу налазе се главни војни савјетник Јахја Рахим Сафави, предсједник парламента Мохамед Багер Халибаф и шеф кабинета врховног вође Али Асгар Хеџази. Такође је формирано Национално одбрамбено вијеће, које координише војну и безбједносну стратегију.

Стручњаци наводе да се у Ирану размишља о „иранској Делси“ – вођи унутар режима која би могла обезбиједити континуитет власти и обновити контакте са Сједињеним Америчким Државама, слично као што је Делси Родригез преузела Венецуелу након хапшења Николаса Мадура.

Тренутно се Ларијани сматра највјероватнијим кандидатом за ову улогу, док предсједник парламента Халибаф и бивши предсједник Хасан Рохани такође уживају одређену подршку унутар режима и потенцијално међу међународним партнерима.

Управо његова способност комбиновања војних, политичких и дипломатских функција чини Лариџанија кључном фигуром у тренутној кризи и главним кандидатом за стабилизацију Ирана у случају нестабилности режима.